Rezultati kongresnih izbora u Sjedinjenim Državama pokazuju da američka javnost traži promene u američkoj strategiji prema ratu u Iraku. Medjutim, jasno je da nema konsenzusa medju kongresnim liderima i u Bušovoj administraciji o tome šta bi sledeće trebalo učiniti. Političari obe stranke govore o promenama u američkoj politici prema Iraku, a analitičari kažu da to pokazuje da političari uzimaju u obzir rezultate kongresnih izbora, na kojima je Republikanska stranka izgubila kontrolu nad Kongresom. Leri Sabato je direktor Centra za politiku na Univerzitetu države Virdžinije.
“Amerika ima vibrantnu demokratiju, a glas gradjana je uticajan. Kada govore jasno i glasno, kao što su to učinili na izborima 7. novembra, gradjani usmeravaju politiku. Dakle, predsednik i Kongres moraju da se prilagode realnosti.”
U kojoj meri će Bušova administracija reagovati na pozive za promene u politici prema Iraku ostaje otvoreno pitanje. U nedavnom govoru pred jednim konzervativnim skupom, u Vašingtonu, potpredsednik Dik Čejni, rekao je da izborni rezultati neće odvratiti administraciju da završi svoju misiju u Iraku.
“Ključna stvar je da se Iračani uključe u borbe i mi ćemo nastaviti da obučavamo lokalne snage kako bi mogle da preuzmu vodeću ulogu u odbrani svoje zemlje. Amerika će završiti svoju misiju kako treba i vratiti svoje snage kući kao pobedničke.”
Medjutim, pritisak za promene u politici prema Iraku ne dolazi samo od demokrata i nezavisnih političara, već i od konzervativaca. Političari obe stranke iščekuju preporuke specijalne dvostranačke komisije, koju je osnovao Kongres, a na čijem čelu se nalaze bivši državni sekretar Džejms Bejker i bivši kongresmen Li Hamilton. Očekuje se da ta komisija idućeg meseca objavi svoje nalaze i preporuke. Neki članovi Kongresa se nadaju da će komisija predložiti takvo rešenje koje bi bilo prihvatljivo i demokratama i republikancima, kako u Kongresu tako i u administraciji. Medjutim, Čak Tod, urednik političkog biltena “Hotline”, nije siguran da će komisija uspeti da formuliše dvostranačku soluciju, kojom bi se ujedinio zvanični Vašington.
“Instinkt mi govori da neće biti velike saglasnosti o planu akcije. Da postoji jednostavno rešenje, neko bi ga već imao. Dakle taj problem nije lak.”
Drugi stručnjak, Džon Fortier iz instituta ” American Enterprise” veruje da će biti teško za predsednika i kongresne demokrate da premoste medjusobne razlike oko Iraka.
“Šest meseci od danas i dalje će biti fundamentlanih razlika izmedju republikanaca i predsednika Buša s jedne strane, koji žele da pronadju način kako da pobede u Iraku i ne žele da odmah smanje broj američkih vojnika, i demokrata s druge strane, koji bi želeli da se ti vojnici vrate svojim kućama što pre.”
Unutrašnja politika će uvek igrati ulogu u debati o Iraku. Nekoliko senatora iz obe stranke planira, ili bar razmišlja, da se kandiduje za predsednika 2008. godine pa mnogi imaju sopstvene ideje o tome šta bi trebalo učiniti u Iraku.