Od vremena kada je izmišljena električna sijalica, američko seosko stanovništvo nalazi u časopisu Grit vredne savete za svakodnevne probleme i zanimljive priče o seoskom životu. Engleska reč Grit označava ponekad težak život zemljoradnika, ali i čvrstinu i snalažljivost seoskih stanovnika. Medjutim, moderno vreme primoralo je redakciju da promeni način opisivanja života na zemlji.
Štampan ravno 124 godine u seoskom delu Pensilvanije, a odnedavno u srcu Amerike, u Kanzasu, časopis Grit je donosio praktične savete za sve moguće probleme - od popravke ručnih pumpi do pripremanja pite sa jabukama. Ali, kako kaže izdavač Brajan Velč, ovog septembra Grit je počeo da izlazi u formatu modernog, luksuznog magazina, preuzevši novu ulogu posmatrača životnog stila koji bi se mogao nazvati ”rafinirani seoski stil.“
”Više od osamdeset odsto traktora prodatih ove godine imaće manje od 50 konjskih snaga, što znači da neće biti korišćeni za obradu zemljišta od koje se živi. Dakle, ogroman broj stanovništva van gradskih područja baviće se zemljoradnjom više kao rekreacijom, kao stilom života. To je nešto novo i Grit je rešio da ih u tome podrži, da ih zabavlja i da im nudi ideje kojima bi mogli da se bave na svojim imanjima.“
Po tradiciji, doseljenici u Ameriku gravitirali su ka gradovima, gde je bilo više posla. Ali urednik Grita, Kej Si Kompton, kaže da su milioni Amerikanaca, posle života po gradovima, odlučili da se presele u ruralna područja:
”Lep je život na selu ili u malim gradovima. Ili bi bar mogao da bude lep. Mnogi od nas sami zadovoljavaju potrebe u hrani i osećaju se samostalnim. U današnje vreme znatno je lakše biti povezan sa svetom, životu na selu ima manje stresa i nerviranja.“
Ako postoje idealni čitaoci novog mesečnika Grit to su Džon Halsi i njegova supruga, En. Oni nisu ni farmeri, ni radnici u pilani, niti rade u seoskoj prodavnici. Supružnici Halsi su slikari pejsaža, koji su se iz uzavrelog Njujorka preselili u Kanzas, gde su mogli sebi da priušte imanje, sagrade studio i slikaju okruženi prirodom. Džon Halsi kaže kako su mu u gradu nedostajali izlasci i zalasci sunca i šetnje po predelima kakve slika:
”Naši poljoprivredni prinosi su svetlost i pejsaži - vizuelni delovi naše umetnosti. Naš svet sagradjen je od tih misaonih elemenata života i kontakata sa prijateljima koje smo ovde stekli.“
U medjuvremenu, Kej Si Kompton, urednik Grita, koji sada izlazi dvaput mesečno, kaže da časopis sada piše o tome kako sagraditi dekorativnu kapiju, kako gajiti kućne ljubimce i gde kupiti mašinu za automatsko šišanje trave:
”Pišemo o tehnološkim napravama koje pomažu u svakodnevnom poslu, o održavanju bašte, o proizvodnji i preradi hrane za sopstvene potrebe. A uz sve to donosimo mnogo sjajnih kuvarskih recepata.“
Iako je časopis sada okrenut udobnom životu na selu, urednici kažu da gradskim stanovnicima još nije lako da se odluče da napuste gradske kulturne centre, velike biblioteke i sportske stadione i na selu gaje piliće, vode psa u šetnju bez kaiša, zbližavaju se sa susedima i bude se uz cvrkut ptica, a ne uz buku automobilskih sirena.