Dan zahvalnosti u Americi obavezno je propraćen pečenom ćurkom na porodičnoj trpezi oko koje se okuplja šira porodica.
Medjutim -- presiti dobre hrane i prijatno opušteni u okruženju svojih najbližih -- mnogi zanemare bitnu poruku Dana zahvalnosti. Stoga će neki Amerikanci ove godine posegnuti za knjižicom naslovljenom ”Na trpezi Amerike -- štivo za Dan zahvalnosti“...
“Svi mi smo deo Amerike... Dolazeći u ovu zemlju nismo zaboravili svoju istoriju kao odbačeni prtljag pred vratima novog života.”
To su izvodi iz knjige ”Na trpezi Amerike -- štivo za Dan zahvalnosti“ čiji je autor Ken Šept, član Američkog jevrejskog odbora.
“Ovo je lep praznik, ali šta nudi osim ćuretine i odmora u krugu porodice? Istorijat praznika je takodje lep, ali i to je prošlost...Stoga, dok Amerika postaje domovina sve raznovrsnijih grupa ljudi, različitih veroiposvesti, etničke pripadnosti i porekla, mislim da je Dan zahvalnosti prava prilika da potvrdimo svima i sebi da Amerika svu svoju snagu cripi upravo iz te raznovrsnosti, iz svoje kohezije i svojih demokratskih načela. To je poruka knjižice.”
Potpredsednik Komisije za ljudska prava u njujorškom okrugu Vestčester, advokat Mejo Bartlet, kaže da njegova porodica svake godine na Dan zahvalnosti čita iz te knjžice.
“Moja ćerka postavlja nova pitanja, mada je štivo isto. I ona počinje da razmišlja o tome da je važno poštovati razlike medju ljudima i da je velika sreća za sve nas što smo tako različiti, a ipak ujedinjeni u ovom svom američkom iskustvu. Uz pomoć knjižice ”Na trpezi Amerike“ moja porodica ponire u ta pitanja.”
”Na trpezi Amerike“ definiše sve Amerikance kao jednu veliku porodicu okupljenu oko trpeze pred veliku gozbu. S tim se slaže i Bruni Vaskez, administrator u Američkom jevrejskom odboru, ali napominje da nisu svi članovi te raznovrsne porodice dobrovoljno došli u Ameriku niti su svi imali pozitivna iskustva. Afroamerikanci su dovedeni kao robovi, Indijanci su posmatrali kako im došljaci otimaju dedovinu... I danas ima ljudi u ovoj zemlji koji žive u siromštvu, kaže ona.
”Naša trpeza je puna ali ne dobija svako svoju porciju.“ I to stoji u knjižici i podseća nas da do pravničnosti predstoji još dug put.”
Razlike su često i izvor neslaganja i žučne debate, ukazuje Isra Jagubi, poreklom iz Irana. To se posebno oseća u domenu politike, kaže ona i čita iz knjige ”Na trpezi Amerike“: ”Imamo slobodu da se ne slažemo. Mi smo porodica, a koja porodica je lišena dobre prepirke?“
“Nismo uvek politički najzdravija porodica; ima puno razlika, političke stranke nude vrlo različita rešenja. Baš kao i tetka Meri i ujka Ed: jedan u klin, dugi u ploču! Ali sve to je dobro dok se budemo okupljali oko zajedničeke trpeze da predočimo, izmirimo i prihvatimo te razlike.”
Milion primeraka knjižice ”Na trpezi Amerike -- štivo za Dan zahvalnosti“ našlo je ove praznične sezone put u američke domove.