Parafiranjem mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu 21. novembra 1995. godine, zvanično je okončan troipogodišnji rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević. Mirovni sporazum su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično potpisali u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Sva trojica glavnih aktera Dejtonskog sporazuma Tuđman, Izetbegović i Milošević su u međuvremenu preminuli.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona. Prvih pet godina nakon postizanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunardonim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH. Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Poslednjih godina politicari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma. Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je tokom svog mandata isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH. I njegov prethodnik Volfgang Petrič je prošle godine ocenio da je neophodna reforma Dejtonskog sporazuma kako bi BiH postala funkcionalna država koja može da pregovara sa Evropskom unijom. U Briselu je od 12. do 14. novembra prošle godine održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i učine efikasnijim. Za kraj godine planiran je nastavak tih razgovora u SAD.
Najtraženiji haški optuženici za ratne zločine u BiH Radovan Karadžić i Ratko Mladić još su na slobodi.