Nakon izbora u Americi opozicione demokrate će u januaru da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom. Mnogi analitičari smatraju da će njihov uspeh u velikoj meri zavisiti od Nensi Pelosi, koja će postati prva žena spiker Predstavničkog doma. Iako su većina uticajnih političkih ličnosti u svetu muškarci, balans se pomera. Za manje od godinu dana, žene su po prvi put odnele pobede na izborima u Čileu, Nemačkoj i Liberiji.
Ekonomski njuz magazin Forbs je u glavnom članku poslednjeg broja naglasio sve veću ulogu žena u medjunarodnoj areni, pobrojavši 100 najmoćnijih žena u svetu. U intervjuu za video sajt tog magazina, glavni urednik Forbsa, Elizabet Mek Donald, kaže da ne samo da sve veći broj žena rukovodi velikim kompanijama, već da ove godine čak 30 žena rukovodi državama.
”Prošle godine ih je bilo 17. Znači došlo je do dramatičnog povećanja uticaja žena širom sveta.“
Medju ženama koje su ušle u istoriju tako što su postale prve žene lideri su čileanska predsednica Mišel Bašele i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja - kako navodi časopis Forbs - gotovo da ima status rok zvezde u svojoj zemlji. Tu je takodje predsednica Liberije Elen Džonson Sirlif, koja se u martu obratila zajedničkoj sednici oba doma američkog Kongresa, samo dva meseca nakon svoje inauguracije.
”Danas sam ovde pred vama u svojstvu prve žene izabrane na najviši položaj u nekoj afričkoj zemlji.“
Žena na čelu zemlje nije ništa novo. Britanska premijerka Margaret Tačer, Indijka Indira Gandi i izraelska premijerka Golda Meir bile su moćni lideri, čiji se uticaj na njihove zemlje oseća i danas. Izabel Kolman, direktorka programa Žene i inostrana politika u Savetu za odnose sa inostranstvom kaže:
”Ima nekih interesantnih studija koje se bave uticajem žena na vlasti na lokalnom nivou. Žene donose odluke na drugačiji način, drugačijim procesom i drugačijom metodologijom. One takodje donose drugačije odluke i drugačije raspodeljuju resurse.“
Izabel Kolman navodi primer Indije gde su žene trošile više na snabdevanje vodom i na obrazovanje, a muškarci na izgradnju puteva i transport. Ona ističe da je još uvek pre izuzetak no pravilo da žene osvoje najviše položaje u vlasti. Zbog toga je, ističe ona, još rano reći da žene menjaju način vodjenja inostrane politike. Iako Sjedinjene Države nisu imale ženu predsednika, Amerikanke su imale istaknute uloge u oblikovanju američke inostrane politike. Da spomenemo samo državog sekretara Medlin Olbrajt u administraciji predsednika Klintona i tekućeg državnog sekretara Kondolizu Rajs. Izabel Kolman, iz Saveta za odnose sa inostranstvom priznaje, da je još uvek prerano reći kakav će efekat sve veći broj žena u vladi imati na sveobuhvatnu inostranu politiku, ali kaže da je važno da su one sve prisutnije u politici.