Linkovi

Neuspele države mogu da postanu baza za medjunarodne teroriste


Kada mehanizmi vlade jedne zemlje, poput unutrašnje bezbednosti, ne funkcionišu – ilegalne unutrašnje snage, a ponekad i spoljni elementi, mogu da operišu slobodno dok vlade nisu u stanju da ih spreče u tome.

Avganistan, Irak, Sudan, Somalija… Centralne vlade u sve četiri zemlje su oslabile ili su doživele potpuni kolaps, a spoljni teroriti su u njima uspostavili svoje baze. Oni odatle mogu da izvoze teror i da prete celom svetu. Bivši američki obaveštajac Kal Templ, koji sada radi za nevladinu organizaciju Centar za istraživanje terorizma, u Vašingtonu, kaže da postoje specifični uslovi pod kojima države mogu da postanu privlačne za teroriste.

“Neuspele i slabe države su plodno tlo za terorizam iz jednog ključnog razloga - nepostojanja centralne kontrole, a često i političke i socijalne participacije njihovih gradjana. Slabe institucije, nedostatak učešća u tim institucijama i fragmentacija društva dozvoljavaju teroristima da uspostave baze i da planiraju terorističke napade,” kaže Templ.

Proteklih godina, časopis “Foreign Policy” sastavljao je liste neuspelih država i razloga njihovog kolapsa. Na čelu te liste za 2006. je Sudan, iza kojeg sledi Demokratska Republika Kongo. Somalija deli šesto mesto sa još jednom afričkom državom – Čadom. Irak je na četvrtom mestu, a Avganistan na desetom. Sve ove države iskusile su slabosti u funkcionisanju vlada koje su se odrazile i na druge države. Teroristički napadi na SAD 11. septembra 2001. ubedljivo su pokazali opasnosti od baziranja terorista u neuspelim državama. Grupa terorista koji su učestvovali u tim napadima dovedena je u vezu sa liderom al-Kaide u Avganistanu, Osamom bin Ladenom, koji je operisao u toj zemlji, pošto je islamistički pokret Taliban preuzeo vlast posle povlačenja Sovjetskog Saveza 1989. godine. Neuspelim državama obično je potrebna spoljna pomoć da bi sprečile ulazak terorista. Evo šta o tome kaže bivši američki obaveštajni zvaničnik, Pol Pilar.

“Glavna stvar kada se radi o stavu drugih zemalja i medjunarodne zajednice je da se pomogne telu koje želi da uspostavi vlast u toj zemlji. Obuka, materijalna i razvojna pomoć i osposobljavanje bezbednosnih snaga i policije su deo takvih nastojanja,” kaže Pilar.

Ipak, potrebno je više od učvršćenja snaga bezbednosti da bi se teroristi sprečili da ugrabe priliku u oslabljenim ili neuspelim državama. Džejms Dobins, bivši diplomata, a sada saradnik Korporacije Rend u Vašingtonu, kaže da je angažovanje spoljnih snaga ponekad neophodno.

“To zavisi od stepena bezakonja. Ako je država doživela potpuni kolaps, ili ukoliko je zahvaćena gradjanskijm ratom, medjunarodne mirovne snage su često suštinska komponenta ponovnog uspostavljanja uprave. U slučajevima kada su problemi manji, medjunarodna pomoć u cilju osposobljavanja uprave je često najbolji program,” kaže Dobins.

Oni koji analiziraju efekte terorizma na neuspele države smatraju da je, pored vlade koja funkcioniše i odgovara na zahteve gradjana, takodje od ključnog značaja da se izgradi ekonomski sistem koji pruža stanovnicima svih segmenata društva šansu za prosperitet. Analitičari smatraju da su, kada ljudi imaju interes da se postojeći sistem održi, oni manje skloni da prihvate ekstremizam.

XS
SM
MD
LG