Linkovi

Popularnost Amerike u inostranstvu postojano opada


Ispitivanja javnog mnjenja tokom proteklih pet godina pokazuju da popularnost Amerike u inostranstvu postojano opada. Učesnici nedavno održanog panela u Vašingtonu, pokušali su da rasvetle uzroke sve veće nepopularnosti Amerike u Evropi. Na panelu je bila i saradnica Glasa Amerike Ivana Kuhar.

Centar «Pju» je sproveo istraživanje da bi prikupio mišljenja o Sjedinjenim Državama. Dobijeni podaci ukazuju da je evropsko mišljenje o Americi u ovom veku sve lošije. Američki eksperti su se nedavno okupili u Vašingtonu da bi utvrdili korene ovog antiameričkog osećanja.

Endru Kohut, direktor Centra «Pju», kaže da Evropljani gledaju na američko korišćenje sile kao na egocentrizam i nepoštovanje drugih država.

«Prva stvar koja potpiruje antiamerikanizam je shvatanje da Sjedinjene Države dejstvuju jednostrano.»

To objašnjava i Džon Glen, iz Nemačkog «Maršalovog fonda».

«Upotreba sile je pitanje koje izaziva najveću podelu između Amerikanaca i Evropljana.»

Glen zapaža temeljnu razliku između američkih i evropskih pogleda na korišćenje vojne sile: na pitanje da li je rat ponekad neophodan da bi se postigla pravda, 78 odsto Amerikanaca je odgovorilo potvrdno, dok je 64 odsto Evropljana odgovorilo odrečno.

Kohut kaže da je moguće da Evropljani gledaju na američko korišćenje sile kao na unilateralizam.

«Evropljani rat protiv terorizma koji predvode Sjedinjene Države, shvataju kao želju Amerike da kontroliše svet.»

Antiamerikanizam u Evropi izgleda da se širi u talasima. Evropljani su 1980-ih kritikovali tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana. Tokom 1960-ih i ’70-ih, protesti protiv rata u Vijetnamu su bili usmereni na predsednike Lindona Džonsona i Ričarda Niksona.

Ipak, Endru Kohut kaže da sadašnje antiameričko osećanje nadilazi politička pitanja. Ono je rezultat sve većih razlika u fundamentalnim vrednostima.

«Imamo velike vrednosne razlike: Amerikanci su veći individualisti, više se opiru ograničavanju ličnih sloboda nego Evropljani; u verskom pogledu smo veoma bogata zemlja – u stvari jedina verski bogata zemlja na svetu; takođe, u manjoj meri podržavamo mreže koje pružaju socijalnu sigurnost nego Evropljani.»

Kohut kaže da sadašnja eksplozija negativnih osećanja prema Americi obuhvata i demografsku promenu. Novi evropski naraštaj nema pozitivna sećanja na Sjedinjene Države kao oslobodilačku silu slobode.

«Ceo naraštaj mladih širom sveta, naročito u Evropi, sada oblikuju slike iz Gvantanama i Abu Graiba i to nije lako promeniti.»

Iako se smatra da se Sjedinjene Države ponašaju unilateralno, sami Amerikanci izgleda da ne žele da budu svetski policajci. Džon Glen ističe da ankete pokazuju da bi Amerikanci pozdravili ideju da Evropa poveća svoj međunarodni angažman.

«Ako posmatramo američke poglede na globalno vođstvo Evropske unije, Amerikanci ubedljivo podržavaju tu ideju.»

Analitičari kažu da se pogledi na Ameriku u Evropi istorijski menjaju - od toga da je ona suviše agresivna do toga da je previše povučena. Uprkos osekama i plimama, prekoatlantski saveznici su tokom istorije uspešno razvijali svoj jedinstveni odnos.

XS
SM
MD
LG