Pobeda Demokrata na izborima za Predstavnički dom Kongresa ima i svoju istorijsku dimenziju. Zakonodavac iz Kalifornije, Nensi Pelosi, prema najavama, biće prva žena koja predsedava Predstavničkim domom.
Osmog novembra 2002. godine, dan posle kongresnih izbora, a nešto više od godine posle septembarskih terorističkih napada i nekoliko meseci pre invazije na Irak, demokrate su pretrpele težak poraz u oba kongresna doma. Nensi Pelosi je postala lider manjine.
Izazov za demokrate, rekla je tada novinarima, jeste da se ujedine iza lidera koji je u stanju da formira koaliciju i jasno podvuče razlike u odnosu na politiku republikanaca i predsednika Buša. Nakon tog gubitka, demokrate su morale da se preispitaju, a Nensi Pelosi smatra da je do poraza dovelo nepostojanje jasno definisanih ključnih poruka.
”Ako javnost smatra da nije primila poruku, to je poruka za nas, što ne znači da nismo pokušali da je prenesemo i da je nismo imali, ali ako Amerikanci smatraju da je nisu primili, moraćemo ubuduće da budemo jasniji kad su u pitanju razlike između demokrata i republikanaca.“
Demokrate su 2004. pretrpele još jedan izborni poraz, republikanci su zadržali kontrolu nad oba doma Kongresa, a predsednik Buš je porazio demokratskog kandidata Džona Kerija. U to vreme, rat u Iraku je već počeo da zabrinjava Amerikance, što je slučaj i danas. Liberalna politika 66-godišnje Nensi Pelosi je večiti predmet kritike republikanskih kandidata, kao i predsednika Buša koji je nedavno rekao:
”Predsedavajući Predstavničkog doma, zvanično treća ličnost u liniji komande nakon predsednika, postala bi žena koja je glasala protiv obnove Patriotskog zakona, osnivanja Sekretarijata za unutrašnju bezbednost, uklanjanja Sadama Huseina sa vlasti i nastavljanja programa za nadgledanje terorista, kao i programa Centralne obaveštajne agencije za ispitivanje terorista.“
Tokom kampanje republikanskih kandidata za Kongres, predsednik, njegov ključni politički savetnik Karl Rouv i potpredsednik Ričard Čejni, doslovno su svakodnevno ponavljali te optužbe. Međutim, Nensi Pelosi, po svemu sudeći, iz takvih napada samo crpi energiju.
”Za ženu u političkoj areni veoma je važno da odnese pobedu za koju se naporno borila, da niko ne bi pomislio da joj je poklonjena.“
Mada joj kolege demokrate pripisuju zasluge za pojašnjavanje i uobličavanje demokratskih stavova, neki brinu da njen način komunikacije, često krut i neprikladan, ometa poruku koju pokušava da uputi. Pelosi sa svoje strane uporno ističe da vladavina demokrata neće biti ekstremna, niti revašistička.
Nensi Pelosi će imati šansu da sada to pokaže kao predsedavajuća tog kongresnog doma. Demokrata iz Merilenda, Steni Hojer ili, prema nekim najavama, kongresmen iz Pensilvanije, Džon Murta, mogao bi da postane lider demokratske većine.