U Sjedinjenim Američkim Državama se održavaju izbori za Predstavnički dom i za trećinu mesta u Senatu, na kojima će, prema predizbornim predviđanjima, pobedu odneti demokrate. Birači će glasati za 435 poslanika u Predstavničkom domu, i za 33 člana Senata. Demokrate se nadaju da će posle 12 godina osvojiti kontrolu nad Predstavničkim domom i pokušavaju da dovedu u pitanje republikansku kontrolu nad Senatom. Većina anketa ukazuje da bi demokrate mogleda osvoje dodatnih 15 mesta koliko im je potrebno za većinu u Predstavničkom domu, ali da će im biti teže da osvoje još 6 mesta u Senatu, na veoma neizvesnim trkama u Tenesiju, Virdžiniji, Misuriju, Montani i državi Rod Ajlend. Predsednik Republikanskog nacionalnog komiteta Ken Melman kaže da njegova partija smanjuje razliku na mnogim ključnim kongresnim nadmetanjima i da republikanski birači imaju istinsku priliku da iznenade izborne stručnjake.
«Mislim da je preko vikenda došlo do naglog povećanja. Vidimo izvestan stvarni momenat. A razlog za to je što mislim da se ljudi usredsređuju na izbor.»
U intervjuu televizijskoj mreži NBC, Melman je istakao da birači misle na porez i na to što će, kako tvrdi, demokrate da povećaju porez ako steknu kontrolu nad Predstavničkim domom. Predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta, Hauard Din, izjavio je za Blumbergov informativni servis da će njegova partija raditi na smanjenju federalnih troškova.
«Naš posao, ako pobedimo, neće biti momentalno određivanje novih smernica za celu zemlju, jer nemamo predsedništvo, ali ćemo biti u stanju da izglačamo neke grube ivice. Mislim da ćete videti stvarni napor za uravnoteženje budžeta.»
Današnji izbori će biti odlučujući za mnogo toga što će se događati tokom završne dve godine Bušovog predsedničkog mandata. Očuvanje republikanske većine u Kongresu bi olakšalo predsedniku zadržavanje američkih trupa u Iraku i ustalilo rekordna kresanja poreza za koja predsednik tvrdi da su pospešila ekonomiju. Kontrola demokrata nad bilo kojim od dva kongresna doma bi im dala obavezujuća ovlašćenja za istraživanje načina na koji predsednik vodi rat u Iraku, za koji većina Amerikanaca sada kaže da je greška. Hauard Din ističe da je uveren da je vreme za novo usmerenje u pogledu Iraka.
«Verovatno da bi odlazak iz Iraka značio veliko poboljšanje našeg bezbednosnog statusa širom sveta. Problem je to što ne možete da odete tako lako. Sada, kad smo napravili ovo ogromno zamešateljstvo i imamo građanski rat, moramo da smislimo kako pažljivo da se izvučemo. Ali da se izvučemo moramo.»
Ken Melman kaže da je to razlog zbog kojeg ljudi ne veruju demokratama kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, jer – kako je rekao – opoziciona partija ne shvata da bi odlazak iz Iraka učinio Ameriku manje bezbednom.
«Pogledajte, teroristi govore da im je cilj da pretvore Irak u drugi Avganistan. Jedna od pouka napada jedanaestog devetog je koliko je Avganistan opasan. Sem što je Irak tačno između Sirije i Irana i što je drugi po rezervama nafte na svetu. Ako im dozvolimo da postignu takvu pobedu, to će biti regrutni plakat za džihadiste širom sveta.»
Iako se kongresni izbori tradicionalno usredsređuju na unutrašnja pitanja, Irak je dominirao najvećim delom kampanje. Najnovije ankete televizijske mreže CNN ukazuju da većina birača veruje da bi demokrate bolje vodile taj rat.