Linkovi

Da li će predstojeći kongresni izbori uticati na američku inostranu politiku?


Šta će predstojeće promene u političkom vodjstvu Evrope značiti za inostranu politiku ključnih američkih saveznika u Evropi? Analitičari iz nekoliko zemalja nedavno su u vašingtonskom Institutu Brukings pokušali da odgovore na ta pitanja.

Posle nekoliko godina relativnog statusa kvo politički pejzaž Zapadne Evrope počeo je prošle godine da se menja. Angela Merkel, koja je 2005. postala prva žena na položaju nemačkog kancelara, sledi inostranu politiku koja se razlikuje od one Gerharda Šredera koji je bio otvoreni kritičar američke inostrane politike Džordža Buša. Kancelarka Merkel je rekla da će raditi na obnovi američko-nemačkih odnosa, što je -- kako smatra Kristof Bertram sa Nemačkog instituta za medjuanrodna pitanja -- samo vraćanje na kurs koji je Nemačka oduvek sledila u domenu inostrane politike.

“To znači normalizacija odnosa sa SAD, lišenih nepotrebnih trvenja; normalizaciju sa Rusijom, bez veštačkog insistiranja na bliskim i nekritičkim vezama, a sve sa naglaskom na evropskoj integraciji i saradnji sa NATO-om.”

Angela Merkel se već nikoliko puta sastala sa predsednikom Bušom i dvoje lidera tvrde da dele mišljenje o nizu geopolitičkih pitanja, mada priznaju da postoje i razlike. Britanski premijer Toni Bler -- pouzdani američki saveznik -- najavio je u septembru skoro povlačenje sa položaja. Bler je često i oštro kritikovan zbog podrške ratu u Iraku i zbog ”prebliskih odnosa“ sa predsednikom Bušom, te se očekuje da će se naredni premijer, verovatno Gordon Braun iz Blerove Laburističke stranke, postarati za izvesno distanciranje od SAD. Medjutim, Čarls Grant iz londonskog Centra za evropsku reformu naglašava da će ta nova distanca u američko-britanskim odnosima -- ako je uopšte bude bilo -- biti pre promena stila nego suštine bilateralnih veza. Analitičar Čarls Grant smatra da će Braun biti manje intervencionistički nastojren od Blera, ali da će njegova velika privrženost slobodnoj trgovini i liberalnoj demokratiji zadržati Britaniju na sadašnjem spoljnopolitičkom kursu u odnosima sa SAD. U medjuvremenu, posmatrači se pitaju šte predstoji u spoljnoj politici Francuske posle predsedničkih i pralamentarnih izbora 2007. kaže Nikolas de Buagrolije iz Institua Brukings:

“Stara mudrost u Francuskoj glasi: ako želite da vas izaberu za predsednika ne smete da ostavite utisak da ste previše pro-američki nastrojeni.”

Medjutim, vodeći kandidat desno od centra, ministar inostranih poslova Nikolas Sarkozi, tvrdi da podržava niz američkih stavova. Mada naglašava da Francuska sama i nezavisno donosi spoljnopolitičke odluke, Sarkozi je izjavio da bi SAD mogle da posluže kao uzor Francuskoj u rešavanju nekih kritičnih društvenih problema. Njegov verovatni rival će biti kandidat levice, Segolen Rojal, koja pokušava da se distancira od politike predsednika Buša mada istovremeno podržava transatlantsko savezništvo. Američki izbori mogli bi da rezultiraju promenama u redovima kongresnih lidera: ankete javnog mnjenja pokazuju da će Demokratska stranka povratiti kontrolu u Kongresu -- prvi put od 1994. Medjutim, analitičar Institua Brukings, Tomas Man, primećuje da to ne bi moralo da znači i dramatičnu promenu u američkoj inostranoj politici.

“Kongres neće pokrenuti korake da ukine sredstva za finansiranje opracija u Iraku. Neće uraditi ni išta slično tome.”

Man smatra da bi najveća promena u domenu američke inostrane politike, u slučaju pobede Demokrata, mogla da se oseti u izmeni politike prema globalnim ekološkim pitanjima. Birači na obe strane Atlantika sve su više fokusirani na opasne posledice globalnog zagrejavanja. Neki stručnjaci čak veruju da bi ekološka pitanja mogla da postanu sledeći domen zajedničkog interesa na obe strane Atlantika.


XS
SM
MD
LG