Smrtna kazna izrečena je još dvojici njegovih najbližih saradnika. Jedan od optuženih osuđen je na doživotni zatvor, trojica na vremenske kazne, a jedan je oslobođen. Viši Sud u Bagdadu je u obrazloženju presude naveo da su osuđeni bili odgovorni za ubitvo 148 meštana sela Dudžail, u junu 1982. godine. Pored Sadama Husein, za iste zločine bilo je optuženo još sedam njegovih bliskih saradnika. Među njima su Sadamov polubrat i bivši šef obaveštajne službe Barzan al Tirkriti i šef nekadašnjeg Revolucionarnog suda Avad Hamed al Bandar, koji su takođe osuđeni na smrt. Na doživotnu robiju suđen je bivši irački potpredsednik Taha Jasin Ramadan.
Tri druga kooptužena, lokalni zvaničnici Baas partije - Abdalah Kadem Rued, njegov sin Mezar Abdalah Rued i Ali Daeh Ali, dobili su po 15 godina zatvora. Jedino je bivši lokalni zvaničnik partije Baas, Mohamed Azam al-Ali oslobođen optužbe zbog nedostatka dokaza.
Sadam Husein je stalno prekidao sudiju tokom izricanja presude i vidno uznemiren uzvikivao - "Živeo Irak" , "Alah Akbar" i "Neka dugo živi časni narod, smrt njegovim neprijateljima".
Sadam Husein je na početku suđenja odbio da ustane kada je došao sudija, ali su ga čuvari na to primorali. On se vidno tresao posle izricanje presude. Statut tribunala predviđa automatsku proceduru ulaganje žalbe u slučaju smrtne kazne, tako da se njena primena može odložiti na nekoliko nedelja ili meseci. Izricanje presuda je trajalo manje od jednog sata, čime je završeno suđenje koje je počelo 19. oktobra 2005. godine. Odmah po izricanju presuda nemiri su izbili su jednoj četvrti u Bagdadu, gde pretežno žive suniti.
Bivši irački predsednik Sadam Husein (69), bio je na čelu države od 1979. do 2003. godine. Sadam Husein je uhapšen 14. decembra 2003. godine u svom skloništu u Tikritu, gde se devet meseci skrivao od američko-britanskih snaga koje su u martu te godine izvršile invaziju na Irak.
Iračka vlada pozdravila presudu Sadamu Huseinu
Iračka vlada saopštila je danas da je svrgnuti irački predsednik Sadam Husein "dobio ono što zaslužuje".
"Suočen je s kaznom koju zaslužuje", rekao je irački premijer Nuri Al Maliki, u televizijskom obraćanju naciji dva sata posle izricanja presude.
Maliki je prošlog meseca izjavio da smrtna kazna bivšem predsedniku Iraka treba da bude izrečena što pre, što je izazvalo kritike zbog "uplitanja politike" u sudski postupak. Premijer je, međutim, danas istakao da je sudski sistem u toj zemlji nezavisan.
"Pravda je jača nego njeni neprijatelji i zakon će pobediti. Za mene presuda ne predstavlja ništa, jer lišiti ga života ne može da nadoknadi krv koju je on prolio... ali može da donese neku utehu porodicama žrtava", rekao je Maliki.
Irački predsednik Džalal Talabani izjavio je danas da je suđenje Sadamu Huseinu bilo fer, ali nije želeo da komentariše smrtnu presudu iz straha da bi to moglo da dovede do zaoštravanja napetosti u toj zemlji.
"Mislim da je suđenje bilo fer. Ti ljudi su imali puno pravo da kažu šta su želeli", rekao je irački predsednik u Parizu, gde se nalazi u šestodnevnoj poseti Francuskoj.
Buš: Veliki uspeh za mladu iračku demokratiju i ustavnu vladu
Bela kuća je odala priznanje iračkom pravosudnom sistemu na izricanju smrtne kazne Sadamu Huseinu. U politički napetoj atmosferi dva dana uoči kongresnih izbora u Americi, administracija predsednika Buša negira da je imala uticaj na datum objavljivanja presude Sadamu Husienu. U izjavi na svom ranču u Teksasu predsednik Buš je rekao da presuda i smrtna kazna izrečena Sadamu Huseinu od strane iračkog suda imaju istorijski značaj.
«Sudjnje Sadamu Huseinu predstavlja veliki korak za nastojanja iračkog naroda da zameni vladavinu tiranina vladavinom prava. To je veliki uspeh za mladu iračku demokratiju i ustavnu vladu.»
Britanija pozdravila smrtnu kaznu Sadamu Huseinu
Velika Britanija je pozdravila izricanje smrtne kazne svrgnutom iračkom predsedniku Sadamu Huseinu i ocenila da ta presuda predstavlja "najviši izraz suvereniteta Iraka", iako se britanska vlada protivi smrtnoj kazni.
"Pozdravljam činjenicu da su Sadam Husein i drugi optuženici suočeni sa pravdom i da je utvrđeno da su odgovorni za zločine koje su počinili", navodi se u saopštenju ministarke spoljnih poslova Britanije Margaret Beket.
"Režim Sadama Huseina počinio je užasne zločine. Oni koji su optuženi za takve zločine protiv iračkog naroda treba da budu suočeni sa iračkom pravdom", rekla je Beketova.
Ministar unutrašnjih poslova Džon Rid, koji je do početka ove godine kao ministar odbrane komandovao britanskim snagama u Iraku, rekao je da stav Britanije o pitanju smrtne kazne u ovom slučaju nije važan.
"Borili smo se za njih da budu vladari svoje sudbine. Sada moramo da prihvatimo da oni rade ono što žele da rade", rekao je Rid.
"To je u nekom smislu najviši izraz suvereniteta Iraka. Oni su vladari svoje sudbine. I danas su doneli odluku kao čuvari te sudbine, što, smatram, svi treba da poštujemo", ocenio je britanski ministar.
Moskva: Vešanje Sadama bi imalo katostrofalne posledice
Moskva je danas upozorila da bi izvršenje smrtne kazne nad bivšim iračkim predsednikom Sadamom Huseinom imalo "katastrofalne posledice" za Irak, i ocenila da je "malo verovatno" da će smrtna presuda biti izvršena. U slučaju izvršenja presude, "to bi imalo katastrofalne posledice po Irak, koji se već nalazi na ivici eksplozije", rekao je predsednik komisije za spoljne odnose ruskog parlament Konstantin Kosačev.
"Malo je verovatno da će ta presuda biti izvršena. To je više jedna moralna odluka".
Kosačev je dodao da je očigledno da će smrtna presuda još više podeliti iračko društvo i da je suniti neće priznati.
Različite reakcije arapskog sveta na presudu Sadamu
Arapske zemlje danas su različito reagovale na vest o smrtnoj kazni za bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina. Dok su jedne presudu okarakterisale kao božansku pravdu koja ga je stigla, druge su oštro kritikovale Sjedinjene Američke Države, tvrdeći da je presuda nepravedna. Pojedini analitičari naveli su da ize presude stoji poruka Vašingtona da je odlučan da završi svoju misju u Iraku, i da ga pobunjenici neće omesti u toj nameri.
"Da nije bilo nikakve presude ili da je presuda bila drugačija, onda bi svi razgovori bili usmereni na neuspeh SAD u Iraku", rekao je saudijski novinar Davud al-Širijan.
I rekcije ljudi na ulici su bile podeljene. Pojedini Arapi smatraju da je Sadama trebalo ostaviti da vodi svoju zemlju onako kako misli da je najbolje, ističući da je od invazije SAD na Irak 2003. došlo do ogromnog porasta nasilja u toj zemlji. Iran je naveo da se nada da će Sadam, koji je osuđen za ubistvo 148 šiita u iračkom gradu Dužailu, odgovarati i za zločine koje je počinio tokom iračko-iranskog rata od 1980. do 1988. godine.
"Ezgekucija Sadama Huseina je najmanja kazna koju mu treba izreći, ali to ne znači da treba ignorisati njegove druge žločine, posebno u nametnutim ratovima", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Mohamed Ali Hoseini.
UN: Sadamu obezbediti fer žalbeni postupak
Visoki komesar za ljudska prava UN Luiz Arbur pozvala je danas Irak da Sadamu Huseinu obezbedi fer zzalbeni proces, i apelovala na vlasti Iraka da razmotre mogućnost uvođenje moratorijuma na izvršenje smrtne kazne, ako bude potvrđena.
"Kredibilan žalbeni proces je suštinski deo pravičnog suđenja. To je posebno važno u ovom slučaju, kada je doneta odluka o smrtnoj kazni".
Pravo na žalbu osoba koje je Tribunal u Iraku osudio moraju se poštovati u potpunosti, rekla je Arbur, bivši sudija vrhovnog suda u Kanadi i bivša glavna tužiteljka Tribunala u Hagu.
"Oni koji su danas osuđeni moraju da imaju sve mogućnost da iscrpe sva pravna sredstva na pravedan način, a bez obzira na ishod žalbenog procesa, nadam se da će vlada razmotriti uvođenje moratorijuma na izvršenje te kazne", rekla je Arbur.
U Iraku okupljanja za i protiv predsude Sadamu Huseinu
Građani Iraka reagovali su danas različtio na smrtnu kaznu Sadamu Huseinu, a okupljanja je u iračkim gradovima bilo uprkos policijskom času koji je juče uveden u toj zemlji. Za šiite, koji su bili ugnjetavani tokom Sadamonog rezzima, presuda je bila razlog za slavlje. U Bagdadu su se čuli pucnji iz vatrenog oružja u znak slavlja odmah po donošenju presude, a Iračani su telefonirali međsobno, kako bi bili sigurni sa su svi čuli za presudu. Više stotina šiita izašlo je na ulice Sadr sitija, jedne od bagdadskih četvrti, da proslave presudu pevanjem i uzvikivanjem slogana protiv Sadama. Na jednom kontrolnom punktu u Bakubi više stotina ljudi okupilo se u znak protesta zbog presude, na šta je policija reagovala hicima upozorenja, a jedna ososba je tom prilikom povređena, saopšteno je iz policije. U rodnom gradu Sadama Huseina Tikritu nekoliko desetina ljudi, uglavnom tinejdžera, na ulicama je pevalo pesme podrške bivšem predsedniku, noseći njegove slike. Sunitska manjina bila je na vlasti pod rezzimom Sadama Huseina.
Hronologija važnijih datuma u životu Sadama Huseina:
28. april 1937. - U selu al-Avji, nedaleko od grada Tikrita(150 kilometara severno od Bagdada) rođen je Sadam Husein.
Oktobar 1956. - Husein se pridružuje pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti, i tada postaje pripadnik militantnog krila u svearapskoj BAAS partiji.
Oktobar 1959. - Godinu dana nakon što je monarhija svrgnuta s vlasti, Husein učestvuje u neuspelom pokušaju atentata na iračkog premijera Abdel-Karima Kasema, posle čega beži iz zemlje.
Februar 1963. - Husein se vraća u zemlju, ubrzo nakon dolaska BAAS partije na vlast vojnim udarom. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Sadam Husein je uhapšen i zatvoren, a najistaknutijeg svog člana, dok je u zatvoru, BAAS partija bira za zamenika generalnog sekretara.
Juli 1968. - Husein i pripadnici BAAS partije, uz pomoć dela oficira iračke armije vojnim pučem svrgnuli su predsednika Abdul-Rahmana Arefa i preuzeli vlast u Iraku. Taj datum (17. juli) se uzima kao početak vladavine Sadama Huseina, iako je formalno za predsednika Iraka izabran mnogo godina kasnije.
Mart 1975. - Kao potpredsednik Revolucionarnog komandnog saveta, potpisao je dogovor o granici sa iranskim šahom Rezom Pahlavijem. Taj dogovor je doveo do propasti pobune iračkih Kurda, pošto su ostali bez podrške iranskog šaha.
16. juli 1979. - Husein preuzima vlast, nakon što je predsednik Saveta Revolucionarne komande Ahmed Hasan al-Bakr, napustio tu funkciju.
22. septembar 1980. - Sadam Husein započeo osmogodišnji rat sa Iranom.
16. mart 1988. - Iračke vlasti hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja. Tokom te godine u toj oblasti Sadamova armija izvela je osam vojnih operacija.
20. avgust 1988. - Nastupilo je zvanično primirje u iransko-iračkom ratu, čime je praktično prestao rat između te dve države. Uprkos tome Irak je nastavio kampanju protiv Kurda.
2. avgust 1990. - Irak je izvršio invazija na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije prema Iraku.
17. januar 1991. - SAD, Velika Britaniija i Francuska pokrenule vazdušne udare na Irak, kao odgovor na invaziju Kuvajta. Nakon mesec dana iračke snage su proterane i Kuvajt oslobođen.
3. april 1991. - Savet bezbednosti UN je Iraku naredio da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje kao i projektile velikog dometa.
1. juli 1995. Vlasti u Iraku prvi put zavnično priznale da poseduju biološko oružje.
15. oktobar 1995. - Sadam Husein pobedio na referendumu za predsednika nakon čega je izabran sa više od 99 procenata glasova.
23. februar 1996. - Iračke vlasti saopštile da su likvidirana dva dezertera. Reč je o dvojici Sadamovih zetova koji su šest meseci ranije prebegli u Jordan, ali su odlučili da se vrate u zemlju.
22. februar 1998. - Tokom trodnevne posete Bagdadu generalnog sekretara UN Kofi Anana i razgovora sa Sadamom Huseinom, irački predsednik pristao na formiranje specijalne grupe inspektora UN, koja će imati neograničen pristup tokom istrage osam predsedničkih palata.
15. oktobar 2002. - Održan referendum na kojem je prema saopštenju iračkih vlasti Husein sa sto odsto glasova birača dobio novi mandat. Irački parlament je prethodno odlučio da Husein bude jedini kandidat na tim predsedničkim izborima.
2. februar 2003. - Posle 10 godina, Husein dao prvi intervju za strane medije (TV mreži Si-Bi-Es) u kojem je negirao optužbe da njegova zemlja poseduje bilo koje od zabranjenog oružja i demantovao bilo kakve veze sa terorističkom organizacijom Al Kaida.
15. mart 2003. - Irački predsednik proglasio stanje borbene gotovosti u Iraku, a zemlju je podelio na četiri vojne oblasti. Husein je svog mlađeg sina Kuseja postavio za komandanta vitalne oblasti Bagdad-Tikrit.
18. mart 2003. - Američki predsednik Džordž Buš dao je ultimatum Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati sa dvojicom sinova napusti zemlju, u protivnom će se suočiti sa ratom. Istog dana irački vođa Sadam Husein odbacio je ultimatum američkog predsednika.
14. decembar 2003 - Sadam Husein uhapšen.