Linkovi

Karpenter: Ne bi trebalo očekivati da će Rusija brzo ili lako promeniti stav o Kosovu


”Rusija je zauzela prilično jasan i oštar stav o statusu Kosova i stoga ne bi trebalo očekivati da će ga ona brzo ili lako promeniti,“ rekao je u razgovoru za naš program potpredsednik vašingtonskog instituta, CATO za pitanja odbrane i spoljne politike, Ted Karpenter. Kolega Branko Mikašinović pitao je gospodina Karpentera prvo da li bi novi ustav Srbije, u kome se potvrdjuje da je Kosovo neotudjivi deo Srbije, mogao da ima uticaja na dalji progovrački proces o budućem statusa Kosova.

KARPENTER: Novi ustav Srbije predstavlja ponovnu i kategoričnu afirmaciju da je Kosovo neotudjivi deo Srbije. Mada Beograd svakako ima moralno i istorijsko, pa možda i legalno pravo na Kosovo, Srbija nema stvarnu moć da svoj stav sprovede u delo. Medjunarodna zajednica će doneti odluku o statusu Kosova na osnovu drugih faktora, ali ne na osnovu novog srpskog ustava. Ukoliko medjunarodna zajednica bude insistirala na nezavisnosti Kosova, a Srbija zbog svog novog ustava odbije da prizna takav status, stvoriće se veoma napeta situacija u tom delu Balkana, slična situaciji izmedju Tajvana i Kine, gde imate neke zemlje sveta koje priznaju nezavisnost Tajvana, uprkos suprotnom stavu i protivljenju Kine, koja polaže pravo na tu teritoriju.

GLAS AMERIKE: Da li bi stav Rusije o Kosovu mogao da doprinese podeli gledišta u Evropi i odlaganju donošenja odluke o budućem statusu Kosova?

KARPENTER: Svakako će doći do odlaganja odluke o statusu Kosova. Rusija je zauzele prilično jasan i oštar stav o tom pitanju i stoga ne treba očekivati da će ga ona brzo ili lako promeniti. To znači da odluka o budućem statusu Kosova neće biti doneta ove godine, već kasnije, tokom iduće godine. Medjutim, nadam se da Srbija ne računa da će Rusi da zaštite interese Beograda svojim vetom u Savetu bezbednosti. Rusija će verovatno pod pritiskom Zapada popustiti, kao što je to bio slučaj ranije sa bosanskim Srbima 1995. i u vezi sa Kosovom 1999. Možda Rusi čak i priželjkuju da se stvori jedan novi entitet, uprkos protivljenju suverene Srbije, jer bi to moglo da posluži kao presedan za secesionističke pokrete u gruzijskim pokrajinama, Abhaziji i Južnoj Osetiji, a možda i u delu Moldavije gde se govori ruski, itd.. Tvrdnja zapada da nezavisnost Kosova nece biti presedan i da neće biti primenjena nigde drugde na svetu jednostvno predstavlja nerealno razmišljanje, a Rusija bi priznavanjem tog presedana mogla da navede demokratski Zapad u svojevrsnu klopku.

GLAS AMERIKE: Kako objašnjavate tezu nekih da je Kosovo jedinstven slučaj i da neće poslužiti kao presedan?

KARPENTER: Vašington i njegovi saveznici ne žele da uspostave presedan, jer secesionistički pokreti često stvaraju nestabilnost i probleme za američku spoljnu politiku. SAD i saveznici ne mogu da diktiraju koje odluke bi mogle da stvore presedan, a koje ne. Kosovo će biti presedan, a za podržavanje nezavisnog Kosova Zapad bi u budućnosti mogao da plati visoku cenu.

GLAS AMERIKE: Za kakav budući status Kosova bi medjunarodna zejednica mogla da se opredeli?

KARPENTER: Najverovatnije za uslovnu nezavisnost, a uslovi će tokom vremena nestati i Kosovo će faktički postati nezavisno. Medjutim, to će jednostavno postati sledeća faza u nevoljama zahvaćenom Balkanu i neće označiti njihov kraj, pošto Albanci polažu pravo na druge teritorije - u Makedoniji i drugde na prostoru bivše Jugoslavije. Nezavisnost Kosova će dati maha tim aspiracijama više nego ikada ranije.

XS
SM
MD
LG