Posle polarizujućih rezultata opštih izbora u Bosni i Hercegovini održanih 1. oktobra, američki analitičari korigovali su svoja očekivanja da će uskoro biti postignut napredak u jačanju centralne vlade u Sarajevu. Opširnije – u izveštaju dopisnika Glasa Amerike Berija Vuda.
Analitičar Stiven Mejer, ekspert za Balkan sa vašingtonskog Univerziteta za nacionalnu odbranu, ocenjuje da su izbori ojačali pozicije srpskih, bošnjačkih i hrvatskih frakcija u BiH.
«Mislim da su izbori 1. oktobra u Bosni veoma, veoma važni. Oni su veoma značajni, ne zbog onoga što Vašington misli, već zato što je njima učvršćena etnička podela BiH.»
U oba entiteta izbori su ojačali partije etničkog karaktera nespremne da prihvate kompromis i pomirenje. Vodeća stranka u Federaciji BIH, SDA, pozvala je na ukidanje Republike Srpske, dok je u srpskom entitetu lider najveće partije - Saveza nezavisnih socijaldemokrata - Milorad Dodik, zapretio referendumom o pridruženju Srbiji.
Brus Hičner, američki stručnjak koji je aktivno učestvovao u promovisanju ustavnih reformi u BiH, priznaje da su izbori usporili neophodne reforme.
«Postoji više grupa kojima je u interesu održavanje statusa quo, nego grupa koje su za sprovodjenje reformi. Jer, za sprovodjenje ustavnih reformi postojeće stranačke strukture u Bosni bi morale da plate političku cenu.»
Osam glavnih partija BIH u martu je postiglo saglasnost o ustavnim reformama kojima bi se ojačala centralna vlada i smanjila ovlašćenja entiteta. Nedostajalo je svega nekoliko glasova da ti predlozi budu usvojeni i u parlamentu. I EU i SAD apelovale su na bosanske političare da obnove neophodne reforme, počevši sa stvaranjem jedinstvene policije. U medjunarodnoj zajednici postoji zabrinutost da bi slaba i podeljena Bosna i Hercegovina mogla da destabilizuje Balkan u ključno vreme kada se traži rešenje budućeg statusa Kosova.
Hrvatski premijer Ivo Sanader se zalaže za pregovore u kojima bi učestvovale sve tri etničke zajednice u BiH. Za vreme posete Vašingtonu prošle nedelje, Sanader je izrazio protivljenje nametanju rešenja za Bosnu.
«Nametanje rešenja bilo kojoj od tri strane ne bi bilo ispravno. To je hrvatska pozicija – autonomna Bosna i Hercegovina, suverena BiH, bez podela i bez referenduma u RS.»
Brus Hičner, profesor Univerziteta Tafts, kaže da bosanska politička elita mora da shvati posledice smanjenja medjunarodnog prisustva u Sarajevu.
«Odgovornost za ustavne reforme i reformu vlasti uopšte, ležaće isključivo na političkim partijama koje su pobedile na izborima. Kada se u aprilu zatvori kancelarija visokog medjunarodnog predstavnika, više neće biti medjunarodne pomoći u podsticanju tog procesa».
Visoki medjunarodni predstavnik u BiH, Kristijan Švarc-Šiling, izjavio je da je zastoj u procesu reformi - neprihvatljiv. On ističe da su reforme ključne, ako Bosna želi da ostvari napredak u procesu pridruženja Evropskoj uniji.