Od kako je Hamas odneo pobedu na palestinskim paralamentarnim izborima u januaru, Izrael i Zapad su izolovali tu islamističku vladu. Medjutim, ta strategija, tvrdi većina analitičara, intenzivirala je nasilje u regionu.
Mnogi analitičari navode da su palestinsko - izraelski odnosi na najnižem nivou u više godina. U tom smislu navode eskalaciju nasilja izmedju dve stane, pogoršanje ekonomske i političke situacije na Zapadnoj obali i Pojau Gaze, koje je čak dovelo do uličnog nasilja izmedju Hamasa i opozicionih lojalista Fataha. Izraelski funkcioneri govore o nagomilavanju oružja u Gazi i istovremeno sprovode preventivne napade na kako ih zovu ”islamske militante“. Situacija na palestinskoj strani posebno je sumorna. Mnogi analitičari ističu osiromašujući efekat zapadom predvodjenih ekonomskih sankcija zavedenih hamasovoj vladi od pobede u januaru. Palestinska ekonomija jedva da funkcioniše. Više od polovine stanovnika je nezaposleno i siromašno.
U Pojasu Gaze, 80 posto stanovnika živi ispod nivoa siromaštva. Centralna vlada funkcioniše i najveći deo socijalnih usluga je nefunkcionalan. 160 hiljada državnih službenika štrajkuje, jer šest meseci nisu dobili platu. Nedavno su palestinski lideri razgovarali o formiranju vlade nacionalnog jedinstva, koja bi singalizovala kraj političkog zastoja izmedju Hamasa i Fataha i ekonomskog bojkota sa užasavajućim efektom. Medjutim, razgovori su propali kad je predsednik Mahmud Abas, lider Fataha, nagovestio da bi mogao da preduzme oštre korake, uključujući raspuštanje vlade, te proglašenje vanrednog stanja i sazove referendum za nove izbore ukoliko na razgovorima ne bude postignut napredak. Mnogi posmatrači blisko istočnih zbivanja upozoravaju da je pogoršanje situacije kreiralo gotovo nesavladive prepreke nastavku mirovnih pregovora izmedju Izraelaca i Palestinaca.
”Retko je bilo tako sumornih perioda poput ovog.“
Kaže Aron Miler, nekadašnji savetnik za blisko istočni mirovni proces šest bivših američkih državnih sekretara. On je sada visoki saradnik Medjunarodnog centra Vudro Vilson ovde u Vašingtonu:
”Ne postoji poverenje izmedju Izraelaca i Palestinaca. Ne postoji okvir koji privhataju obe strane. Mapa ka miru na Bliskom istoku je u nekom smislu fikcija. Ljudi kažu da je prihvataju, ali to zapravo nije slučaj. Ne postoji posrednik, treća strana, koja je sada ozbiljno predana čak ni pomoći umešanim stranama da stvore pregovaračku klimu“.
Miler iznosi argument da je glavna prepreka napretku, odbijanje Hamasa da ispuni tri ključna preduslova: priznavanje Izraela, odricanje od nasilja i prihvatanje prošlih mirovnog sporazuma. On ističe da Palestinci moraju prvo da dovedu domaću situaciju u red pre no što bi mogli da počnu razgovori o osnivanju palestinske države:
”Oni moraju da donesu odluku da li ili ne žele da nastave stazom oružanog sukoba, terorizma i nasilja ili će biti predani političkoj strategiji, što u suštini vremenom dovodi do polaganja oružja u korist pregovora. Takodje moraju da steknu monopol nad snagama nasilja u sospstvenom društvu.“
Medjutim, drugi analitičari upozoravaju da bi odlaganje mirovnih rzgovora i izolacija palestinskih vlasti pod Hamasom pretili da će radikalizovati Palestince što bi moglo dovesti do uslova za neuspelu palestinsku državu čak i pre njenog osnivanja. Rob Mali, direktor Blisko istočnog i severno afričkog programa u Medjunarodnoj kriznoj grupi sa sedištem u Briselu primećuje da bi kolaps palestinskih vlasti mogao da dovede do porasta divljeg ekstremizma.
”Rasformiravanje vlade, dovodjenje u pitanje rezultata izbora i pokušaj da se umanji sposobnost novo izabrane vlade Hamasa nisu rešenje. Videli smo do čega je to dovelo u Alžiru kad je 1992. alžirski muslimanski pokret vodio na izborima, a vojska intervenisala i poništila izbore. Uništavanje institucija time što ćemo im uskratiti finansije ili njihovo zatvaranje kao u Iraku, takodje nisu rešenje. Videli smo šta se dogodilo kad je vojska rasformirana i paravojne snage zauzele njeno mesto. Bezbednosne snage Sadama Huseina su rasformirane vrlo brzo nakon Amerikancima predvodjene vojne akcije u Iraku. Hamas koji je sve izolovaniji, okreće se svojim saveznicima u regionu - Siriji i Iranu. Radi se o Hezbolahu i Libanu. Stoga, ako želite da kreirate Alžir, Liban i Irak u Palestini, onda postupite na taj način.
Rob Majli iz Medjunarodne krizne grupe kaže da njegova organizacija koja je posvećena sprečavanju i rešavanju konflikta podržava okončanje medjunaordnog bojkota vlade Hamasa, ali pod odredjenim uslovima.
”Mi zagovaramo daleko realističniji pristup pokušaju da se Hamas stavi na test, ne u smislu apstraktnih saopštenja, - u kojima će se odreći nasilja, poštovati mirovne sporazume i priznati Izrael - već da li će sprovesti prekid vatre bolje od Fataha u prošlosti? Takodje da li su spremni da dopuste predsedniku Abasu da pregovara sa Izraelom? To je naš test za njih?
Profesor političkih nauka Jan Lustik sa Univerziteta u Pensilvaniji i autor knjige ”Trapped in the War of Terror“, tvrdi da Izrael takodje mora da igra ulogu u unapredjenju mirovnog procesa. On kaže da je izbor Izraela dvostran:
”On može da otvori prilike za dvosmislenost u pogledu dugoročnog stava Hamasa i time omogući formiranje vlade nacionalnog jedinstva, sa kojom Izrael može da pregovara. Ili može da donese odluku da će razgovarati jedino sa sekularnim nacionalistima, što bi značilo da mora da stvori uslove pod kojima će sekularni nacionalisti pobediti na novim izborima. U tom smislu može pružiti Palestincima uveravanja da je ponudjena država stvarna i zadovoljavajuća. Izrael takodje mora da pusti na slobodu popularne sekularne nacionaliste koji imaju talenat da pobede Hamas na izborima.“
U medjuvremenu, većina blisko istočnih analitičara se slaže da je ključni faktor za nastavak razgovora veće angažovanje medjunarodne zajednice - uključujući Sjedinjene Države, Evropu i arapske zemlje.