UN danas okupljaju oko 200 država, a u toku je opsežna reforma organizacije radi bolje efikasnosti u rešavanju problema u svetu.
Milenijumski ciljevi razvoja UN do 2015. su da se iskorene krajnje siromaštvo i glad, postigne opšte osnovno obrazovanje, učvrsti jednakost među polovima dajući svuda prava ženama, da se smanji smrtnost dece i poboljša zdravlje majki, da se svet izbori sa HIV virusom, malarijom i ostalim bolestima, kao i da se osiguraju održivost prirodne sredine i razvije globalno partnerstvo za razvoj, stoji na sajtu UN. UN su osnovane 1945. na Konferenciji u San Francisku, koja je trajala od 25. apirla do 26. juna.
Nastale su iz Društva naroda. Iste godine, 24. oktobra, stupila je na snagu Povelja UN i taj datum se beleži kao Dan UN. Prva sednica Generalne skupštine UN je održana 1946. u Londonu.
Prvi genaralni sekretar UN bio je Norvežanin Trigve Li. Iste godine je konstituisan Savet za ekonomska i socijalna pitanja. U decembru 1948. Generalna skupština UN je usvojila Opštu povelju o ljudskim pravima. Godine 1953. generalni sekretar postao je Dag Hamaršeld iz Danske, a naredne, 1954. Visoki komesarijat za izbeglice dobija Nobelovu nagradu za mir. Godine 1956. Generalna skupština UN je uputila prve mirovne trupe radi rešavanja suecke krize. Bilo je to u skladu odluke o osnivanje mirovnih trupa - plavih šlemova.
Nakon smrti Hamaršelda, 1961, na čelo UN, kao generalni sekretar, stao je Situ U Tant iz Burme, pod čijim rukovodstvom traje prva razvojna dekada UN. Godine 1964. je održana Prva svetska konferencija o trgovini i razvoju i osnovan UNCTAD, dok se zemlje u razvoju udružuju u Grupu 77. Godine 1965. prvi put je izmenjena Povelja UN: povećan je broj članova u Savetu bezbednosti sa 11 na 15, a u Savetu za ekonomska i socijalna pitanja sa 18 na 27. Iste godine je osnovan Razvojni program UN, a institucija UN za brigu o deci UNICEF dobija Nobelovu nagradu za mir. Generalna skupština UN usvojila je 1966. dva značajna međunarodna sporazuma - o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturalnim pravima.
Od 1981. na mestu generalnog sekretara UN je Havijer Perez de Kueljar pod čijim je rukovođenjem počela treća dekada razvoja UN. Iste godine se dogodilo da je po drugi put Nobelovu nagradu za mir dobio UNHCR, a 1988. je ta nagrada pripala "plavim šlemovima". Od 1991. počinje četvrta dekada razvoja UN, a novi generalni sekretar UN postao je Butros Butros Gali iz Egipta. On je 1992. predstavio Program za mir, a dve godine kasnije Program za razvoj. Godine 1992. počele su mirovne misije u bivšoj Jugoslaviji i u Somaliji, a održana je i Svetska konferencija o životnoj sredini i razvoju u Riju de Ženeiru, čije se preporuke tiču i današnjeg razvitka.
Od 1997. generalni sekretar UN je Kofi Anan, iz Gane, koji je dva mandata bio na čelu UN i upravo ove godine predaje to kormilo. Godine 1998.je usvojen statut i osnovan Stalni međunarodni sud. Milenijumski sastanak na vrhu održan je 2000. - usvojena je Milenijumska povelja UN i postavljeni Milenijumski ciljevi UN. Godine 2001. u Durbanu je održana Svetska konferencija protiv rasizma, a iste godine Anan i UN su dobili Nobelovu nagradu za mir. Reforme UN su u toku.