Lideri 26 članica NATO-a imaće pune ruke posla na prestojećem samitu Zapadnog vojnog saveza, koji se u novembru održava u Rigi, u Letoniji. Očekuje se da će fokus samita biti na vojnoj i političkoj reorganizaciji saveza, ali stručnjaci navode kako će se pitanje budućnosti Kosova naći visoko na dnevnom redu.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs saopštila je kako će pažnja na samitu NATO-a u Rigi biti usmerena na nastavak transformacije Saveza. Ta transformacija, po rečima Adama Kobierackog, pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za operativu, uključuje modifikaciju tradicionalnog fokusa na Evropu, ka uspostavi vojnih partnerstva u celom svijetu:
“Postoji konsenzus o potrebi širokog dijapazona operativnog delovanja NATO-a širom sveta.”
Adam Kobieracki dalje kaže da će situacija u Avganistanu biti prioritet samita, jer je NATO odnedavno preuzeo komandu nad kompletnom operacijom u toj zemlji. Kobieracki tvrdi da Savez nije izgubio ni jednu bitku u Avganistanu, ali da se konačna pobeda ne može ostvariti samo vojnim putem. On kaže da se, između ostalog, uspešnom rekonstrukcijom siromašne zemlje, mogu pridobiti srca Avganistanaca.
Hans Binendijk sa Univerziteta za nacionalnu odbranu, medjutim, očekuje da će se Kosovo takođe naći visoko na dnevnom redu samita.
“Potrebno je da se u Rigi zaključi da se stvari na Kosovu menjaju, da se situacija može pogoršati i da će snage KFOR-a ostati na Kosovu, i to vrlo dugo.”
Sedamnaest hiljada vojnika KFOR-a zaduženo je da održava stabilnost i bezbednost na Kosovu. Pod pokroviteljstvom UN-a u toku su pregovori vlasti Srbije i kosovskih Albanaca u budućem statusu pokrajine. Ako ti razgovori ne urode plodom, rešenje statusa biće nametnuto, a nametanje rešenja, kaže Binendijk, promenilo bi ulogu KFOR-a:
“Ključno pitanje je: šta će biti s teritorijom severno od Ibra. KFOR će, ako rešenje bude nametnuto, dobiti novu ulogu – trupe KFOR-a će morati da se pomere na sever Kosova, što do sada nije bio slučaj i njhov zadatak će biti da obezbede da se eventualno nametnuto rešenje sprovede.
Binendijk još kaže i da se samit u Rigi neće baviti pitanjem proširenja Saveza:
“Najviše što se može očekivati je najava otvaranja vrata za ulazak Makedonije, Hrvatske i Albanije.”
Politika Otvorenih vrata zapravo znači da će NATO u svoje članstvo primiti sve tri zemlje, članice Jadranske povelje, ali tek nakon što sprovedu neophodne reforme. Otvorena vrata ne znače u ovom trenutku i poziv za priključenje savezu.
NATO se 2004. proširio na sedam bivših komunističkih država, a prošle godine su Sjedinjene Države pozvale da se 2008. održi tzv. Samit proširenja na kome bi se utvrdile smernice daljeg širenja Alijanse. Amerika želi da se NATO proširi i čvrsto podržava aspiracije zemalja evro-atlantskog podneblja koje su spremne i voljne da se pridruže. No, za razliku od prethodnih samita NATO-a, ovom neće prisustvovati predstavnici Rusije. Pomoćnik generalnog sekretra NATO, Adam Kobieracki ipak očekuje da će se razgovarati o energetskoj politici Rusije. Barem, kako kaže, po kuloarima.