Linkovi

Sve veće energetske potrebe ponovo pažnju skreću na nuklearnu energiju


Atomske elektrane su u SAD naglo postale nepopularne 1979., kada je došlo do skoro katastrofalnog incidenta u energetskom postrojenju «Tri Majl Ajlend”, u Pensilvaniji.

Na svetskom nivou, atomska energija je ostavila posebnu mrlju kada je 1986. došlo do eksplozije u sovjetskoj elektrani Černobil, koja j radio-aktivnim padavinama zagadila veliki deo Evroazije. Naučnici sada rade na izradi novih vrsta goriva i reaktora koji bi trebali da atomsku energiju učine privlačnijom.

“Jedna od stvari na kojima radimo u ovoj novoj generaciji reaktora je takozvana “prirodna sigurnost”, tako što koristimo gravitaciju.”

Keti Mek Karti je direktor naprednih sistema za integraciju atomske energije, u okviru Nacionalne laboratorije u Ajdahu. Prirodno bezbedni reaktori o kojima ona govori poznati su i kao reaktori četvrte generacije. Za razliku od starih reaktora, koji su morali da koriste pumpe radi cirkulacije sredstva za rashlađivanje, novi reaktori su tako napravljeni da im pumpe nisu stalno potrebne.

“Toplota ide na gore. Topla voda se kreće ka površini, a hladna pada na dno. Zato je moguće napraviti cirkulaciju, samo zhavaljujući razlici u temperaturi. U slučaju da vam otkaže pumpa, preostaje vam ova prirodna cirkulacija. To sve počinje prirodno, bez osobe koja mora da uključi prekidač i bez bilo kakve mehanike.”

U SAD, atomske centrale izazivaju kontroverzu kao izvori energije, a i stoga što upotrebljeno nuklearno gorivo ostaje radioaktivno još desetinama hiljada godina.

“Moramo to da kontrolišemo, a to možemo postići pomoću takozvanog oklopljavanja.”

To najčešće znači da se nuklearno gorivo skladišti, a sadašnja tehnologija – poput one kada se upotrebljeno gorivo zaliva u staklo – dozvoljava da skladištenje bude dugoročno. Trenutno se razmatra jedan projekat koji predviđa da se u SAD atomsko gorivo odlaže u jednu od planina u državi Nevada, daleko od sadašnjih naseobina. Drugi pristup koji dosta obećava je da se upotrebljeno gorivo dodatno prerađuje.

“To gorivo ne treba bacati. Ono poseduje veliku energetsku vrednost. Iz radioaktivne rude mi iskoristimo samo oko 1 procenat energije. Zato upotrebljeno gorivo možemo da vratimo u reaktor pa da mu kroz proces fisije – odnosno cepanja – umanjimo radioaktivnost. Dakle, postoje načini da se dobija energija i to bezbedno. To je ono na čemu radimo.”

Svojevremeno je prerađeno nuklearno gorivo bilo veoma prisutno u industriji, ali je, kako podseća Keti Mekkarti, tu praksu 1970-ih prekinuo predsednik Džimi Karter, iz straha da bi plutonijum mogao da završi u pogrešnim rukama.

“Mi ne želimo da se takav materijal koristi kao oružje. Radimo na razvoju procesa koji ne predviđa izdvajanje plutonijuma. Na taj način će biti mnogo teže da se tako dobijeni materijal koristi u ne-miroljubive svrhe.”

XS
SM
MD
LG