Tokom većeg dela 20. veka, fokus evro-američkih odnosa bio je na stabilizaciji starog kontinenta. Sada, kažu neki od eksperata za transatlanske relacije, neophodna je nova motivacija da bi se uspešno partnerstvo nastavilo.
Kraj Hladnog rata značio je istovremeno i kraj američko-evropskih odnosa za kakve se do tada znalo, kaže Danijel Hamilton, direktor Transatlanskih studija na univerzitetu Džons Hopkins.
«Tokom Hladnog rata, odnosi Sjedinjenih Držaa i Evrope bili su skoncentrisani na Evropu. Mera uspeha u tim odnosima bila je stabilna Evropa.»
Nakon pada Sovjetskog saveza, Evropa je osetila da njena bezbednost više nije ugrožena. Robert Hačins sa Univerziteta Prinston kaže da čak ni terorizam nije shvaćen kao ozbiljna pretnja.
«Dok su Sjedinjene Države možda čak i preterale u nervoznim reakcijama nakon napada 11. septembra, za Evropu bi se moglo reći da je bila isuviše pasivna, da nije prepoznala koliko je to dugorično opasno.»
Rat u Iraku izazvao je pad popularnosti predsednika Buša u Evropi i jak talas antiamerikanizma. Robert Hačins smatra da je rat osnovni uzrok razilaženja Amerike i Evrope.
Karen Donfild iz Njemačkog Maršalovog Fonda kaže da su i američki i evropski lideri iz podela izazvanih ratom u Iraku izvukli neke pouke.
»Mislim da je jedna od lekcija koje su izvukli iz tog gorkog nesporazuma oko Iraka – to da su svi pretrpjeli štetu zbog tako javno iskazanih strasti o fundamentalnim pitanjima - poput rata i mira.»
Nastojanje da se skroji zajednička evro-američka politika u vezi sa iranskim nuklearnim programom, pokazuje želju obe strane da se distanciraju od svojih ranijih neslaganja.
Danijel Hamilton, nakadašnji visoki zvaničnik Stejt Dipartmenta, tvrdi da je savez Amerike i Evrope u 20. veku - bio i najefektnije partnerstvo u svetskoj političkoj istoriji. Njegova budućnost će, medjutim, zavisiti od toga kako dve strane budu shvatile predstojeće globalne izazove.
«Izazov je u tome da li se dve strane mogu prilagoditi novoj vrsti odnosa - odnosno, hoće li Evropa, obuzeta unutrašnjim izazovima integracije biti u stanju da proširi svoje horizonte i shvati šire globalne izazove. I da li će Sjedinjene Države biti u stanju da Evropu prihvate kao partnera u suočavanju sa tim izazovima.»
Danijel Hamilton dodaje da Evropa i Amerika imaju veliki zajednički ulog u širokom spektru geopolitičkih pitanja, ali upozorava da raniji uspesi ne garantiraju da će i budući odnosi biti čvrsti i bliski, u novom svetskom poretku. Na partnerima je da pronadju novi model čvršće saradnje.