“U slučaju da Kosovo dobije nezavisnost možda bi počeli dezintegracioni, ali i integracioni procesi, čije krajnje razmere je teško sagledati u ovom trenutku”, kaže u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, saradnik vašingtonske fondacije “Heritidž”, Ariel Koen.
KOEN: Lično sam bio prisutan na konferenciji na kojoj je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da, ukoliko medjunarodna zajednica prizna nezavisnost Kosova, onda bi se ista mera mogla primenti i na Abhaziju, Transdnjestriju, moguće i Nagorno-Karabah, što je veoma opasno. Ako bi se to desilo onda možemo samo da zamislimo scenarija u regionima bivšeg Sovjetskog Saveza gde bi narodi koji govore ruski, kao i sami Rusi, koji žive van Rusije, a koji su orijentisani ka Rusiji, mogli prvo da proglase nezavisnost - recimo na Krimu, u istočnoj Ukrajini i u severnom Kazahstanu, a zatim bi mogli da glasaju na referendumu da se pridruže Ruskoj federaciji, dok bi dreuge regije mogle da se otcepe od Rusije. Imate takve brojne primere širom sveta i ono što želim da naglasim je da bi u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost možda počeli dezintegracioni, ali i integracioni procesi, čije krajnje razmere je teško sagledati u ovom trenutku.
GLAS AMERIKE: Da li bi moguća nezavisnost Kosova mogla da postane regionalni presedan, a možda i svetski?
KOEN: Mislim da bi nezavisnost Kosova uspostavila presedan. Moramo pre svega da se zapitamo da li pravo na samoopredeljenje negira pravo na teritorijlani integritet I državni suverenitet. Stoga je izazov pred kojim sada stoji Srbija da se postigne saglasnost i podrška medjunarodne zajednice da neće biti preduzeta jednostrana akcija kojom bi se narušio integritet te zemlje i njen istorijski deo otcepio. Ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, mislim da bi to podstaklo pripadnike niza regiona koji žele da se otcepe, počevši od Tamila u Šri Lanki, do Berbera u severnoj Africi i Kurda u Iraku, koji se bore za nezavisnost već više od 80 godina i kojima je američki predsednik Vilson obećao nezavisnost na mirovnoj konferenciji u Versaju posle Prvog svetskog rata. Kako sada stoje stvari, Rusija i Kina će se snažno založiti protiv nezavisnosti Kosova zbog potencijalne mogućnosti otcepljenja njihovih teritorija bez obzira da li je reč o Tatarima i Baškirima u Rusiji, Ujgurima u Kini, itd.
GLAS AMERIKE: Nedavno ste rekli da bi nezavisnost Kosova mogla da se negativno odrazi i na situaciju u Iraku, u svetlu zahteva Kurda za nezavisnošću?
KOEN: Najjača i najhomogenija grupa u Iraku, i ujedno jedina nearapska grupa, su Kurdi. Oni se zalažu za nezavisnost, a njihovi sunarodnici žive u Turskoj, Iranu i Siriji. Ukoliko Kurdi, podstaknuti situacijom na Kosovu, počnu da kategorično zahtevaju nezavisnost, to će označiti kraj Iraka. Naime, posle Kurda, otcepiće se šiiti i suniti, i ta zemlja će se raspasti. Zbog velikog broja Kurda u susednim zemljama mogao bi da izbije regionalni rat u koji bi bile uvučene I Turska, Iran, i moguće Sirija, kao i irački Kurdi, što bi uzrokovalo veliku destabilizaciju bliskoistočnog regiona, koji je strateški izuzetno važan za SAD.