Glavna tužiteljka Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije, Karla del Ponte, poziva stalni Međunarodni krivični sud da preuzme suđenja i pohvata glavne osumnjičene za ratne zločine, što ona neće biti u stanju da obavi ako Ujedinjene nacije prekinu finansiranje.
Međunarodnoj pravdi je potrebna podrška međunarodne zajednice – to je poruka glavne tužiteljke Međunarodnog suda i njegovih ad hoc tribunala. Sedište globalne pravde: Međunarodni krivični sud u Hagu i središte specijalnih tribunala, za bivšu Jugoslaviju, Sijera Leone, Demokratsku Republiku Kongo, Ruandu i, sada, Kambodžu. Ovde su se okupili glavni tužioci, da razmotre probleme. Nepriznat od strane Ujedinjenih nacija, Međunarodni krivični sud se bori da nacionalnim pravosudnim sistemima nametne svoj suverenitet. Jedan od problema je finansiranje.
Glavna tužiteljka, Karla del Ponte, upozorava da bi počinioci zločina na Balkanu, među kojima i komandant bivših snaga bosanskih Srba, general Ratko Mladić, mogli da pobegnu pravdi, ako međunarodna zajednica ne obezbedi novac. Ujedinjene nacije, koje troše na sud više od 300 miliona dolara godišnje, traže da se suđenja završe do 2008. i da se jugoslovenski tribunal zatvori do 2010. Suočena sa tim pritiskom, Del Ponteova kaže da bi njena istraga mogla da ostane bez sredstava.
«Šta da radimo? Da tražimo dobrovoljne priloge? Prebacimo slučajeve trećim zemljama? Ili ih prepustimo zemljama u kojima su zločini počinjeni, ili u kojima žive optuženi, uprkos tome što njihova pravosuđa nisu spremna za tako velike slučajeve», kaže glavna tužiteljka, dodajući da suđenja moraju da se ubrzaju.
Ona smatra da prebacivanje slučajeva u region zločina možda nije najboljne rešenje – potez bi politički mogao da se prihvati, ali bi sudski bio katastrofa. Čarls Tejlor, bivši liberijski lider osumnjičen za ratne zločine, prebačen je u Hag zbog bojazni da bi njegovo suđenje moglo da izazove nestabilnost u regionu. Suđenje Tejloru treba da počne u aprilu iduće godine, kada će on biti u zatvoru već više od godine.
Vršilac dužnosti glavnog tužioca za Sijera Leone, Kristofer Stejker, ukazuje da je to samo jedan od nekoliko slučajeva. On ukazuje da sama činjenica da se Tribunalom za ratne zločine u Sijera Leoneu upravlja iz Fritauna, zahvaljujući dobrovoljnim prilozima, obezbeđuje detaljniju istragu i raspršuje lokalne sumnje.
«Nećemo optuživati svakog samo zbog toga što je bio jedan od boraca u oružanom sukobu. Ali objašnjavamo šta međunarodni zakon zabranjuje u oružanom konfliktu. On zabranjuje vojnicima da napadaju ljude koji ne učestvuju u sukobu, da napadaju civile, da haraju, kradu i pljačkaju, da muče ljude, odsecaju im udove sekirom. Kada se to tako objasni, ljudi razumeju», kaže Stejker.
Još jedan Afrikanac optužen za ratne zločine čeka suđenje u Hagu. Tomas Lubanga Dailo je optužen za regrutovanje dece, koja su onda učestvovala u kasapljenju i silovanju civila tokom petogodišnjeg građanskog rata u Demokratskoj Republici Kongu. Međunarodni krivični sud je bio kritikovan zbog prevelikog fokusiranja na Afriku, ali zamenik tužioca, Fatu Bensuda, odbacuje te optužbe.
«Prilikom izbora tih slučajeva, usredsređujemo se na najteže zločine, zločine koji su imali najveću težinu u vreme kada su počinjeni», kaže Bensuda.
Međunarodni krivični sud bi verovatno hteo da sudi najtežim zločincima, ali to u velikoj meri zavisi od zemalja – domaćina. Oklevanje Sbije da izruči ključne begunce, veoma frustrira glavnu tužiteljku Karlu del Ponte.
«Moram da vam kažem da uistinu ne vidim nikakve znake pomirenja. Niti u Bosni, niti u Hrvatskoj. Tačno je da oni sad žive u nekakvom miru, zajedno, ali su spremni da nastave međusobno da se bore», kaže ona.
Međunarodni istražitelji, koji naglašavaju da postkonfliktno pomirenje ne zavisi od njih, ali pozdravljaju paralelno deljenje pravde, nemaju mnogo iluzija. Oni ističu da suđenja moraju da se ubrzaju i izreknu presude. A za to im je potreban novac i međunarodna podrška.