“Pristalice i protivnici nezavisnosti Kosova u Vašingtonu, udvostručili su napore da pridobiju pobornike za svoje tabore”, objavio je u sredu “Kriščen sajens monitor”. Kolega Branko Mikašinović razgovarao je o tome sa spoljnopolitičkim saradnikom i stručnjakom za Balkan u Centru “Vudro Vilson”, Džonom Sitilidisom.
Sitilidis: Proteklih meseci i, uopšte, proteklih godinu-dve, u Vašingtonu imate povećanu svest o Srbiji i kosovskom pitanju, što se dovodi u vezu i sa nasiljem 2004. na Kosovu. U poslednje vreme svedoci smo intenzivnijih aktivnosti na Kapitol hilu gde zakonodavci pokazuju veće razumevanje u pogledu zahteva da se preispitaju pitanja povezana sa Kosovom i Srbijom, što je uglavnom rezultat pritiska američkih Srba, koalicionih grupa, srpske diplomatije i lobija. Međutim, izvršiti uticaj na Stejt department i Belu kuću je daleko teže, jer nisu podložni uticaju političkih grupa i organizacija.
Glas Amerike: Međunarodna zajednica često ponavlja tezu da bi Kosovo moglo da dobije nezavisnost kao jedinstven slučaj?
Sitilidis: UN i Kontakt grupa otvoreno govore o mogućoj nezavisnosti Kosova, a međunarodna zajednica uvek može da pronađe kreativne načine za stvaranje novih presedana, naravno prema potrebi. Bez obzira na međunarodno pravo ili sporazume, kao odraz realnog stanja, međunarodna zajednica bi u slučaju Kosova mogla da uvede nova pravila i donese odluku o nezavisnosti, uslovnoj nezavisnosti ili nečem trećem.
Glas Amerike: Rusija je zvanično saopštila da će na međunarodnim forumima podržati Srbiju i njen suverenitet nad Kosovom?
Sitilidis: Stav Rusije o tom pitanju, po mom mišljenju, biće od presudne važnosti, odnosno njeno pravo na upotrebu veta u Savetu bezbednosti UN, kao i njena uloga unutar Kontakt grupe. Državni sekretar Kondoliza Rajs je početkom godine izjavila da je dobila načelnu podršku Rusije i Kine u pogledu kosovskog pitanja, mada su obe zemlje izrazile zabrinutost zbog mogućeg presedana nezavisnosti Kosova - Rusija u pogledu Čečenije, a Kina u vezi sa Tajvanom. Ukoliko je Rusija stvarno promenila svoj stav u prilog Srbije, a protiv nezavisnosti Kosova, to će se ozbiljno odraziti na ishod pregovora o statusu Kosova, tim više jer iza stava Rusije možda stoji i Kina, pa bi uloga Rusije mogla da bude veoma važna.
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu dugoročnije regionalne posledice nezavisnosti Kosova, u svetlu referenduma o novom Ustavu Srbije u kojem se navodi da je Kosovo deo Srbije?
Sitilidis: Dugoročne posledice bi mogle da budu veoma značajne. Priključenje Srbije Evropskoj uniji zavisiće i od saradnje Beograda sa UN u pogledu statusa Kosova. U slučaju nezavisnosti Kosova, u Srbiji biste mogli da imate daleko veći uticaj radikalnijih političkih struktura, a na Kosovu pojačano islamističko prisustvo. U SAD i EU brinu da bi nerešeni status Kosova ugrozio regionalnu bezbednost i podstakao nezadovljstvo i antagonizam albanskog stanovništva. Osim toga, regionalne zemlje, kao što su Grčka, Bugarska i Makedonija, prate sa zebnjom razvoj događaja u toj pokrajini iz vlastitih bezbednosnih razloga. Stoga mislim da će međunarodnoj zajednici biti teško da nametne rešenje, a da ne uzme u obzir i stavove regionalnih zemalja. Bojim se da je reč o dugoročnom problemu.