Pored izveštaja o opštoj osudi severnokorejske nuklearne probe, koji apsolutno dominiraju prvim stranicama današnjih izdanja, od unutrašnjih dogadjaja ogromna većina listova izveštava o odluci bogate i uticajne internet kompanije Gugl, da za milijardu i 650 miliona dolara kupi fenomenalno popularni ali slabo profitabilni sajt Ju-tjub, na kome svako može da postavi video prilog. Kako piše Vašington post, Gugl je tu kupovinu nazvao ”novim korakom u evoluciji interneta.“ Ali Njujork tajms dodaje da je kupovina prilično rizična, jer liči na one od pre jednu deceniju, kada su mnoge internet kompanije proglašavane prekretnicom, da bi ubrzo nestale bez traga i glasa.
Mnogi listovi prenose rezultate najnovije ankete lista USA Today i kompanije Galup, prema kojoj je najnoviji seks skandal na Kapitol hilu učvrstio sumnjičavost javnosti prema republikancima i pružio ogromnu prednost demokratama, samo četiri nedelje uoči izbora za Kongres. Kako piše pomenuti list, demokrate su imale prednost od 23 odsto u svakoj od anketiranih grupa. Popularnost predsednika Buša je za samo mesec dana pala sa 44 na 37 odsto, a prvi put otkada je u anketu uključeno pitanje da li bi bitku protiv terorizma bolje vodili demokrate ili republikanci - prednost je data demokratama.
List Plejn diler, koji izlazi u Klivlendu, izveštava čitaoce da će ova zima, prema prognozama, biti blaža, a samim tim i jeftinija. Uprkos ranom prodoru hladnog vazduha sa Arktika, kaže list, Nacionalna meteorološka služba i drugi privatni prognostičari, predvidjaju topliju od uobičajene zime u severnom delu Sjedinjenih Država. Što je još važnije, većina analitičara energetskog tržišta kaže da će cene gasa, u velikoprodaji i maloprodaji, biti znatno manje nego prošle godine - uglavnom zato što su zalihe pred zimu već gotovo popunjene.
Na kraju, povodom nedavnog izveštaja da će broj stanovnika Sjedinjenih Država ovih dana premašiti 300 miliona, list Kriščen sajens monitor piše o novim demografskim trendovima. Sredinom ovog veka, poše list, procenat stanovnika latinoameričkog porekla udvostručiće se na 24 odsto. Broj azijata takodje će porasti od sadašnjih 4 do 8 odsto, a broj afro-Amerikanaca dostići će 14 odsto. Nasuprot tome, kaže Kriščen sajens monitor, procenat belaca ne-hispanskog porekla opašće od sadašnjih 69 odsto, na 50,1 odsto. List zaključuje da će Sjedinjene Države postaće zemlja u kojoj će ”manjine biti u većini.“