Linkovi

«Gazprom» glavni snabdevač Evrope prirodnim gasom


Kompanija koja je u državnom vlasništvu, proširuje delatnost i na druge sfere energetike i širi svoje ionako već znatno vlasništvo nad medijima. S obzirom na porast uticaja «Gazproma» i kod kuće i u svetu, pojedini strahuju da «Gazpromu» raste i politički značaj.

Od sedišta «Gazproma» u Moskvi, do njegove najudaljenije postaje, eti se pet sati. Gasna polja u Sibiru su i dovela do toga da «Gazprom» postane najveći ruski proizvođač prirodnog gasa, sa 95 odsto ukupne proizvodnje u zemlji.

Kompanija zadovoljava gotovo celokupne gasne potrebe Centralne i Istočne Evrope i država bivšeg Sovjetskog Saveza. Takođe, vlasnik je najvećeg gasovodnog sistema, dugačkog 150 hiljada kilometara.

Prema tome, «Gazprom» je ekonomski veoma važan, a ne plaši se da upotrebi i svoje mišiće. Prošlog januara, kompanija je privremeno prestala da snabdeva gasom Ukrajinu, zbog spora oko cene, što je alarmiralo druge evropske zemlje koje se snabdevaju gasom preko gasovoda kroz Ukrajinu, kako kaže Sergej Kuprijanov, portparol «Gazproma».

«Dugoročno, s aspekta rezervi, ‘Gazprom’ nema alternativu za evropske potrošače. Oni to možda tek sada vide i zbog toga pokazuju nervozu, bez obzira što je to već neko vreme jasno: nema drugih izvora gasa kao što je ‘Gazprom’, a i izvori Evropske unije ubrzano presušuju», kaže Kuprijanov.

Uporedo s porastom uticaja «Gazproma» u inostranstvu, raste i uticaj na domaćoj sceni. Kompanija je nedavno proširila svoje medijsko vlasništvo, kupovinom dodatnih radio stanica i novina.

«Gazprom» sam donosi 8 odsto poreskih prihoda Rusije. Zajedno sa medijskim delom, to mu daje važan politički uticaj. Sergej Kolčin, ekspert u moskovskom Institutu za međunarodna ekonomska i politička istraživanja Ruske akademije nauka, kaže da Kremlj može da koristi «Gazprom» i za učvršćivanje narodne podrške.

«To je veoma moćna sila. ‘Gazprom’ je najpre zamišljen kao nešto što će da koristi i vladi i predsedniku u odnosu na unutrašnju rusku politiku. To je obuhvatalo i pokroviteljstvo nad fudbalskim klubovima, razvoj gasnih polja u najzabačenijim delovima Rusije i, naravno, jasčanje određenih političkih sila. Ako pogledate rezultate proteklih izbora, do 80 odsto ljudi u zabačenim rudarskim regionima je glasalo za predsednika i to najviše zahvaljujući pomoći ‘Gazproma’, kaže Kolčin.

Portparol “Gazproma”, Kuprijanov, negira da kompanija želi da utiče na rusku politiku – bilo direktno, bilo preko svojih medijskih pogona.

“‘Gazprom’ ne igra izborne igre. Tačno je da mediji izveštavaju o izborima, ali ako pitate bilo koga od glavnih urednika različitih ‘Gazpromovih’ medijskih pogona, reći će vam da od ‘Gazprom-a nikada nisu dobili bilo kakvu instrukciju u pogledu toga šta treba da rade», kaže Kuprijanov.

Pored «Gazproma», na scenu ulazi još jedan igrač – «Rosneft», čiji je vlasnik takođe država. Bivša mala ruska kompanija, «Rosneft» je sada kupio glavni deo svojevremeno najveće ruske naftne kompanije, «Jukosa».

Sam «Jukos» je bankrotirao posle kontroverznog hapšenja njegovog vlasnika i kritičara Kremlja, Mihaila Hodorkovskog, zbog utaje poreze. Analitičar Sergej Kolčin kaže da je time, pored ućutkivanja kritike, obezbeđena državna kontrola nad prihodima od nafte koja je za Kremlj takođe postala izuzetno važna.

«Dok su cene nafte i energije bile relativno niske, država nije vodila računa o vlasništvu nad naftnom industrijom, koja je gotovo cela bila rasprodata. Sredinom 1990-ih, ‘Rosneft’ skoro da nije imao više ništa i jedva da je postojao. Ali kada su cene nafte i gasa ovoliko skočile, država je shvatila da bi te profitabilne industrije trebalo da kontroliše», kaže on.

I «Rosneft» i «Gazprom» su postali glavni ruski izvoznici nafte i gasa, zahvaljujući sve većoj globalnoj potražnji.

Visoke cene koje su kupci spremni da plate za energiju znače da i same kompanije postaju glavni igrači na ruskoj ekonomskoj i političkoj sceni, a sve to u korist Kremlja.


XS
SM
MD
LG