Radi se o zaista neuobičajenoj parnici koja čeka na razrešenje pred Federalnim sudom u Čikagu.
Dve i po hiljade godina stari predmeti iskopani iz drevnog persijskog Persepolisa, u današnjem Iranu. Već 70 godina su pozajmljeni Orijentalnom institutu Čikaškog univerziteta. Tu lingvisti rade na prevodu tekstova ispisanih na tim predmetima nepoznatim drevnm jezikom, kako kaže direktor instituta Gil Stajn.
«Pokazalo se da su to neki od najvrednijih puteva za razumevanje stvarnog načina funkcionisanja persijskog carstva. To je jedina sačuvana arhiva iz tog vremena», kaže Stajn.
Tablice su sada umešane u jedan neobičan sudski slučaj, koji kulturnu baštinu suprotstavlja pravima žrtava. Prema jednoj nedavnoj američkoj uredbi o terorizmu, žrtve Hamasovog bombaškog napada u Jerusalimu, 1997, dobile su proces protiv Iranske vlade - poznatog pokrovitelja Hamasa. Uredbom se američkim džavljanima koji su žrtve terorizma omogućava da zaplene imovinu vlade za koju se utvrdi da je pružala materijalnu ili finansijsku podršku. Žrtve napada u Jerusalimu su se namerile na tablice neprocenjive vrednosti kao delimičnu nadoknadu. To je izazvalo duboku zabrinutost muzeja i univerziteta širom sveta.
«Naučnici iz različitih zemalja su uvek radili zajedno da bi pokušali da razumeju neki problem, bez obzira da li je to naučno ili istorijsko ili arheološko pitanje, uvek su radili zajedno. Ako zemlje ne mogu da veruju jedna drugoj u pogledu čuvanja baštine, vrlo krhka struktura delovanja će da se raspadne.»
Patrik Kloson, zamenik direktora vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, dodaje da je siguran da će privremeni vlasnici da zaključe je nečuveno da nešto što su kontrolisali sedamdeset godina, sada može da im se oduzme. Kloson je bio svedok optužbe u slučaju jerusalimskog napada i kaže da konfiskovanje predmeta kulturne baštine neke zemlje možda nije dobra javna politika, ali je ipak zakon.
«Niko ne predlaže da se predmeti unište – pitanje je kome će da pripadnu. Niko ne traži da oni ne budu javno izloženi, ili da se stave u peć i spale, pitanje je ko će da bude vlasnik?», kaže Kloson.
Advokati optužbe kažu da Iran ne mora da ostane bez svojih tablica, sve što treba da učini jeste da plati kaznu. Prema Klosonu, slučaj uopšte ne bi otišao ovoliko daleko da je Iranska vlada preduzela korake da se brani na sudu. Iranska vlada na osnovu različitih presuda treba da plati nekih šest milijardi dolara… više nego ijedna zemlja na svetu. Iran međutim generalno ne priznaje nadležnost američkih sudova.
«Strane vlade uopšte uzev imaju veliki imunitet na američkim sudovima. Veliki imunitet u pogledu parnica koje pokreću pojedinci. U stvari me ne bi iznenadilo da se Iran pojavi u nekoj sudnici u Sjedinjenim Državama i pozove na taj imunitet i zaštiti svoje vlasništvo.»
Najnoviji obrt je to što vlada Irana namerava da učini upravo to. Iranci su unajmili jednu vašingtonsku advokatsku firmu da ih zastupa pred Federalnim sudom u Čikagu. A direktori muzeja širom sveta, među kojima je i Gil Stajn, uvereni su da će neprocenjiva zbirka ostati neokrnjena.
«To su stvari koje moraju da budu zaštićene. To je naša odgovornost pred budućim naraštajima. Za dve stotine godina ljudi se neće sećati detalja neke konkretne političke borbe, ali će pamtiti šta se dogodilo sa ovim predmetima.»