Linkovi

Negroponte: Iran bi mogao da dođe do nuklearnog oružja za četiri godine


Šef američke nacionalne obaveštajne službe, Džon Negroponte, ocenjuje da bi Iran mogao da dodje do nuklearnog oružja u roku od četiri do devet godina, ali da još ima vremena da se odvrati od tog cilja. Sa Negroponteom je razgovarao novinar Glasa Amerike, Geri Tomas.

Direktor nacionalne obaveštajne službe, Džon Negroponte, kaže da je Iran rešen da stekne nuklearno oružje, i da će ga uskoro posedovati ako ne promeni trenutni kurs.

«Nemamo nikakve konkretne činjenice na raspolaganju da bismo mogli da vam sa sigurnošću navedemo datum do kojeg će Iran imati nuklearno oružje. Ali naša je procena, na osnovu svih dostupnih podataka, da je Iran rešen da stekne nuklearno oružje, i da će to učiniti u narednih nekoliko godina. Prema našoj proceni, ako nastavi ovim putem, Iran će verovatno imati nuklearno oružje negde izmedju 2010 i 2015.»

SAD pokušavaju da u Savetu bezbednosti UN dobiju podršku za sankcije protiv Irana. Pararelno se radi na diplomatskom rešenju problema. Pet stalnih članica SB i Nemačka nude povlastice Iranu da prestane sa obogaćivanjem uranijuma. Teheran tvrdi da atomsku energiju želi isključivo u civilne svrhe, i odbija da obustavi obogaćivanje uranijuma, iako dozvoljava ideju da se taj proces odvija na teritoriji neke druge zemlje.

Negroponte kaže da, iako Iran još nema kapacitete za nuklearno oružje, postoje ubedljivi dokazi da ide u tom smeru.

«Da biste stekli uvid u njihove namere, potrebno je da pogledate prošlost. Medju faktorima koje razmatramo jeste da je Iran ranije imao tajni vojni program, sve dok nije razotkriven. Znamo da je već dve do tri decenije Iran zainteresovan za sticanje nuklearnih kapaciteta.»

No, bivši stafer u Savetu za nacionalnu bezbednost, Geri Sik, koji je radio pod tri administracije, kaže da nema čvrstih dokaza o iranskim nuklearnim namerama.

«Da zaista ima čvrstih dokaza da Iran gradi nuklearno oružje, mi bismo sigurno već znali za njih. Medjunarodna agencija za atomsku energiju bi imala dokaze... Bilo bi specifičnih dokaza o konkretnim lokacijama koje treba da se obidju, postojale bi fotografije i slično... Mi ništa od toga nemamo. To ne dokazuje da ne grade oružje ili da se, vremenom, neće odlučiti na to. Ali mislim da ovde govorimo o namerama, i po meni nije lako «pročitati» namere Irana.»

Na pitanje da li propusti u obaveštajnim podacima o Iraku otežavaju posao uveravanja ljudi o namerama Irana, Negroponte priznaje da mnogi pokreću to pitanje, ali dodaje da je obaveštajni sistem u medjuvremenu značajno unapredjen.

«Zahvaljujući lekcijama iz Iraka mi smo razvili drugačije mehanizme i procedure da unapredimo kvalitet prikupljanja i analize obaveštajnih podataka. Drugo, mislim da naši partneri i prijatelji u medjunarodnoj zajednici dele zabrinutost u pogledu namera Irana.»

Džon Negroponte kaže da je diplomatsko rešenje iranskog pitanja još moguće.

«To ne isključuje mogućnost da u nekom trenutku, u postojećem diplomatskom kontekstu, Iran odluči da odustane od programa obogaćivanja uranijuma u zamenu za neki aranžman sa SAD, Evropljanima i drugim članicama SB.»

Geri Sik, koji danas predaje na Fakultetu za medjunarodne odnose Univerziteta Kolumbija, ističe da pitanje iranskih nuklearnim ambicija još nema stepen krize, kako ga svetski mediji često opisuju. On ga opisuje kao problem, koji bi bio rešiv ako SAD i Iran održe ozbiljne pregovore. Ali Vašington insistira da bez suspenzije obogaćivanja uranijuma, neće biti direktnih pregovora sa Teheranom.

XS
SM
MD
LG