Linkovi

Vijano: Rusi samo tvrde pazar, jer nemaju strateških interesa na Kosovu


Od uspešne saradnje sa Haškim tribunalom i rešavanja kosovskog pitanja, zavisiće uspeh i brzina integracije Srbije u Evropsku uniju, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, profesor na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Emilio Vijano. On ističe da je bez obzira na neke najnovije najave iz Brisela, evropska perspektiva Zapadnog Balkana zagarantovana, ali da će se svaka država, po principu regate, priključivati Uniji kada za to bude spremna.

Vijano: Mislim da će svak biti primljen zasebno, čim ispuni uslove. I do sada su članice primane zasebno i u fazama. Hrvatska je zacelo najbliža tom cilju. Postoji naklonost, kada je u pitanju prijem Crne Gore. Albanija vrlo dobro napreduje. Što se tiče Srbije, to će zavisiti od dva pitanja – od toga šta će se desiti sa Kosovom i saradnjom Srbije sa haškim Tribunalom.

Glas Amerike: Poznato je da je širenje NATO-a usko povezano sa interesima Sjedinjenih Država. Međutim, Sjedinjene Države su – recimo u slučaju Turske –pomogle i proces približavanja te zemlje Evropskoj uniji. Koliki je stvaran uticaj SAD na odluke Brisela i politiku širenja EU?

Vijano: Amerika ima veliki uticaj kada se radi o članstvu u NATO-u i nesporan interes u širenju tog Saveza, jer se time, između ostalog, dobijaju nove trupe za međunarodne misije, a povećava se i tržište za oružje i vojne sisteme. SAD i dalje kontrolišu Vrhovnu komandu NATO-a i američko vojno prisustvo na evropskom tlu svakako ima uticaj i na odbrambenu ali i na spoljnu politiku koju vodi Unija. Kada se govori konkretno o širenju EU, stvari su malo drugačije, jer postoje određena osjetljivost na strani uticaj. Tačno je da su SAD pružile veliku podršku procesu pridruženja Turske Uniji, ali je to imalo i kontra-efekte, posebno u reakcijama Francuke i Nemačke, koje su nevoljno prihvatale američke sugestije o širenju Unije. Američki uticaj je vrlo osetljivo pitanje. Vašington definitivno može da pomogne, ali mislim da bi bilo pogrešno kada bi tu podršku iskazao javno i izrazito kao što je to bilo u slučaju Turske.

Glas Amerike: Rusija, zahvaljujući ponajviše energetskim izvorima, igra sve značajnju ulogu na međunarodnom planu. Moskva se protivi širenju NATO-a, a u poslednje vreme sve su glasnije poruke ruskog protivljenja nezavisnosti Kosova... Verujete li da Rusi imaju destruktivnu ulogu u procesu evropskih integracija i, posebno, u pristupanju zapadnobalkanskih država EU?

Vijano: Rusija bi svakako mogla da bude remetilački faktor u ekspanziji NATO-a, EU, ali i u transatlantskim odnosima. Koristeći magičnu formulu – energiju – Rusija pritiska neke države bivšeg SSSR-a ali i Evropske zemlje koje zavise od ruskog gasa. U tom smislu Evropljani moraju da se prošire igrajući između dve velike sile – između američkih i evropskih interesa. Rusija je velika nepoznanica, ali bi mogla da poremeti neke planove koje su Amerika i Evropa zacrtali ne računajući ruski uticaj. Rusija bi mogla da bude faktor destabilizacije na Balkanu, svojim insistiranjem da Kosovo ostane dio Srbije, jer gotovo svi u Sjedinjenim Državama veruju da je nezavisnost Kosova nesporna. Važno će - u tom smislu – biti ono što Amerikanci i Evropljani budu mogli da ponude Rusima.

Glas Amerike: Biće, znači, trgovine...

Vijano: Naravno. Rusi samo tvrde Pazar. Oni nemaju strateških interesa na Kosovu, kao što to pokušavaju da predstave. Oni od Evropljana i Amerikanaca žele određene ustupke. To bi moglo da bude nešto u kontekstu modernizacije armije ili pristupu modernim nukleranim tehnologijama, pošto je ruska tehnologija neefikasna i zastarela. Možda je to dogovor sa SAD kojim bi se Rusima omogućilo da nastave da prodaju svoju nukelarnu tehnologiju u Aziji, gdje Moskva već ima klijente, poput Irana. Rusima smetaju određene aktivnosti Sjedinjenih država jer su uložili značajna sredstva u Iran i očekuju profit od prodaje svojih usluga i tehnologija na Bliskom istoku.

XS
SM
MD
LG