Linkovi

Ogromna većina ljudi u SAD veruje u Boga


Istraživanje koje je sprovela agencija Galup za Univerzitet Bejlor, baptističku školu u gradu Vako u Teksasu, otkriva da ogromna većina ljudi u SAD veruje u Boga, ali da njihove predstave o Bogu veoma variraju.

Anketa, koja je deo obimne studije Univerziteta Bejlor o religiji u SAD, takođe se bavi pitanjima kao što je povezanost između prihoda i nivoa obrazovanja sa verovanjima i uticajem religije na politička opredeljenja.

Studija Univrziteta Bejlor pod nazivom «Američka pobožnost u 21. veku» pokazuje da je religija duboko ukorenjena u ovoj zemlji i da u Americi ima više vernika nego što je utvrđeno u ranijim istraživanjima. Prema anketi agencije Galup, skoro 95 odsto Amerikanaca veruje u Boga, mada, kako napominje profesor sociologije na Bejloru, Kevin Doerti, moguće je da oni ne misle na istog Boga.

«Tačnije, postoje četiri dominantne predstave Boga.»

Te predstave su zasnovane na odgovorima na dva osnovna pitanja koja su istražitelji postavljali da bi utvrdili kako ljudi vide Boga. Prvo, da li vidite Boga kao ljutog i kritički nastrojenog ili blagonaklonog i spremnog da prašta? Drugo, da li vidite Boga kao nekog ko je blisko uključen u ono što se dešava ljudima ili je Svevišnji udaljen i odvojen od sveta?

Autoritarni Bog je veoma uključen u život ljudi i spreman da ih kazni. Istraživanje pokazuje da više od 31 odsto Amerikanaca veruje u ovakvog Boga. Blagonakloni Bog uključen je u ljudske živote, ali uglavnom ima pozitivnu ulogu i tolerantan je prema ljudskim manama. Dvadeset-tri odsto Amerikanaca ima tu sliku u glavi kada pomisli na Boga.

Tu je Bog kritičar, koji se ne meša u ljudske živote, ali prati ponašanje pojedinaca, tako da bi neki ljudi mogli da budu kažnjeni u sledećem životu. Blizu 16 odsto ljudi u anketi veruje u ovakvog Boga. Konačno imamo i Udaljenog Boga, koji je pokrenuo svet i ostavio ljudima da vode računa o svojim poslovima. Ovakvu predstavu o Bogu ima 24 odsto ispitanika.

Profesor Doerti kaže da ovakve predstave Boga nemaju isključivo hrišćani.

«Amerika je većinski hrišćanska nacija, ali ne u potpunosti. Lepota koncepta četiri Boga je to što nije bitno da li ste jevrejin ili indus, musliman ili hrićanin, ove dominantne predstave Boga zaista prevazilaze religije.»

Koristeći ostale podatke iz ankete, istražitelji su uspeli da vide kako neke stvari, kao što su obrazovanje, prihod i oblasti u kojoj neki ljudi žive, utiču na veroispovest. Na primer, kako tvrdi Kevin Doerti, postoji tendencija da ljudi koji imaju veće prihode i koji su bolje obrazovani, vide Boga, kao nekog ko je udaljeniji, ali i više blagonaklon.

«Oni sa višim prihodima teže će videti ljutog Boga. Takođe, oni uglavnom, mada ne isključivo, nemaju tendenciju da se povezuju sa organizovanim verskim zajednicama.»

Rezultati istraživanja pružaju uvid i u to kako verska opredeljenost utiče na političke stavove. Na primer, jevađelistički hrišćanski protestanti veruju u Boga koji pažljivo posmatra ljude i očekuje od njih da poštuju moralne principe. Oni će glasati samo za kandidate koji se protive pravu na abortus i homoseksualnim brakovima i koji se zalažu za molitve u školama, jer to smatraju pridržavanjem Božijih zakona. To je jedna grupa, na koju, kako kaže Doerti, političari mogu da računaju.

«Jevanđelisti, kao grupa, sa mnogo više konstantnosti gledaju na moralna pitanja nego što je slučaj sa običnim protestantima i katolicima. Protestanti i katolici su mnogo veća politička misterija. Oni ne glasaju zajedno, kao jevanđelisti. Stoga je versko opredeljenje jedan važan pokazatelj, kako bi neki ljudi mogli da glasaju.»

Profesor Doerti kaže da će istraživači sa Univerziteta Bejlor tokom narednih meseci nastaviti da objavljuju nove izveštaje o ovoj studiji.

XS
SM
MD
LG