Linkovi

NATO suočen sa žilavim otporom talibanskih pobunjenika


" hspace=2 src="/serbian/images/ap_afghanistan_bombing_30sep06_eng_195.jpg" width=210 align=left vspace=2 border=0>NATO dejstvuje u Avganistanu od 2003, predvodeći kontingent od 20.000 vojnika, poznat kao Međunarodni odred za bezbednosnu pomoć. To je prva vojna misija NATO-a van evroatlanskog regiona. Cilj NATO-a je da pomogne vladi predsednika Hamida Karzaija da obnovi i stabilizuje zemlju. NATO je na početku, bio prisutan na severu i zapadu zemlje, kao i u prestonici Kabulu. Međutim, snage NATO-a su krajem jula preuzele kontrolu od američkih vojnika i na jugu Avganistana. Specijalni savetnik NATO-a u Kabulu, Greg Mils, rekao je da će zadatak alijanse biti daleko teži, pošto je južni Avganistan utočište Talibana, koga su koalicione snage pod vođstvom SAD svrgnule sa vlasti 2001. godine.

“Najjužnije pokrajine Kandahar i Helmand, s jedne strane, glavna su područja za proizvodnju droge, a sa druge, to je region koji se graniči sa Pakistanom. Granica između Avganistana i Pakistana teritorijalno deli paštunski narod i to je tradicionalno područje gde je pobuna najžešća i gde je najveći i otpor centralnim vlastima iz Kabula.”

Otkako je preuzeo vojnu kontrolu u južnom Avganistanu, NATO se suočio sa najvećim otporom talibanskih boraca. Napadi na snage NATO-a su pojačani, a broj žrtava se povećao na obe strane. Čarls Kapčan je stručnjak za NATO u Savetu za odnose sa inostranstvom.

“Pobunjenici preduzimaju oštrije napade nego sto se očekivalo, ne samo u smislu nasumične gerile i samoubilačkih automobila bombi, nego i izazivanjem stalnih oružanih sukoba jakih formacija talibanskih pobunjenika i snaga NATO-a sa znatnim gubicima na obe strane.”

Britanski stručnjak za NATO i Avganistan u institutu “Royal United Services”, Majkl Vilijams, kaže da Taliban nema šta da izgubi.

”Vreme je na strani Talibana, koji može da bira intenzitet i vreme napada. Mislim da je razlog za pojačanje napada to što su namirisali krv, na neki način, jer evropska javnost i vlade evropskih država još nisu dokazali istrajnost u nameri da iskorene talibansku pobunu.”

Čarls Kapčan ukazuje da je NATO prezauzet brojnim opracijama širom sveta.

“NATO je angažovan u brojnim misijama, uključujući Balkan, prvenstveno na Kosovu. Zatim u Iraku, gde SAD snose primarni teret, mada postoje i brojni pripadnici NATO-a. Takođe imate mirovnu misiju u Libanu, gde je Evropska unija preuzela vodeću ulogu sa Italijom i Francuskom na čelu, koje su i obezbedile većinu vojnika. Evropska unija ima misije u Kongu, kao i znatan broj vojnika u Avganistanu. Postavlja se pitanje, gde regrutovati nove vojnike.”

Majkl Vilijams kaže da je uspeh od presudne važnosti, posebno ako se uzme u obzir mogućnost da NATO postane globalna alijansa.

“Japan, Australija, Južna Koreja i Novi Zeland su izrazili zainteresovanost da se pridruže NATO-u. Australija već ima svoje vojnike u Avganistanu, a Japanci su već učestvovali u opercijama u Iraku. NATO se već i sam smatra globalnom alijansom angažovanom u Africi, na Bliskom istoku, u centralnoj Aziji. Međutim, ako ne bude u stanju da osigura bezbednost u Avganistanu, to će dovesti u pitanje ideju o globalnoj alijansi.”

Stručnjaci smatraju da je misija NATO-a u Avganistanu važna prekretnica za zapadnu alijansu, koja nastoji da redifinise svoju ulogu posle hladnog rata. Ta uloga bi mogla tokom vremena da obuhvati i vojno angažovanje izvan tradicionalnog evropskog regiona.

XS
SM
MD
LG