Do izbora za Kongres ostalo je manje od 6 sedmica, a republikanci i demokrate vode oštru debatu o tome koja od dve stranke bi zemlji obezbedila uspeh u Iraku i bolje je odbranila od terorizma. Novinar Glasa Amerike Džim Maloun pripremio je pregled dosadašnjeg toka preizborne kampanje, uoči novembarskih izbora.
U dokumentu, koji nosi naslov “Procena nacionalnih obaveštajni službi” , kaže se da rat u Iraku inspiriše džihadiste i da je širom muslimanskog sveta izazvao veliku netrpeljivost prema SAD. Senator Karl Levin, Demokrata iz Mičigena.
“Prema ovim izveštajima, naše obaveštajne agencije potvrđuju ono što administracija već dugo negira -- da rat u Iraku potpiruje širenje terorizma u svetu.”
Međutim, u istom dokumentu se kaže da bi napredak demokratije u regionu pomogao da se potkopaju ekstremisti. Zvaničnici Bele kuće tvrde da taj izveštaj samo potvrđuje ispravnost stava predsednika Buša da bi pobeda u Iraku nanela udarac džihadistima.
“Ova vlada će učiniti sve da odbrani zemlju. Nećemo dozvoliti da njihova opravdanja oslabe naš ofanzivni stav. Najbolji način da se odbrani Amerika jeste da ubice porazimo u inostranstvu, kako nebi stigli do nas.”
Debatu je podgrejao i bivši predsednik Bil Klinton, koji je – gostujući u programu televizije FOX – kritikovao sadašnju administraciju i oštro je branio svoje napore na likvidaciji Osame bin Ladena.
“Ja sam bar pokušao. To je razlika između mene i nekih drugih, uključujući sve desničare koji me sada napadaju. Ja sam bio bliži tome da ga likvidiram, nego iko od tada. Da sam ja i dalje predsednik, mi bi tamo imali više od 20 hiljada vojnika koji bi radili na njegovoj likvidaciji. Međutim, mi imamo vladu koja smatra da je Avganistan sedam puta manje važan od Iraka.”
Klinton je izjavio da je administracija predsednika Buša malo učinila u borbi protiva Al Kaide pre terorističkih napada izvršenih 11. septembra 2001. Državni sekretar Kondoliza Rajs tvrdi da je to neistina i da je Bušova administracija, u potrazi za Bin Ladenom, bar jednako aktivna kao svojevremeno i Klintonova. Norman Ornstin, politički analitičar pri Amerikan Enterprajz Institutu, ukazuje da republikanci pokušavaju da ponove uspešnu taktiku primenjenu na kongresnim izborima 2002. i predsedničkim izborima 2004.
“Treći put zaredom, jasno je da će republikanci igrati na jaku kartu nacionalne bezbednosti. To je najbolje i možda jedno što imaju.”
Drugi analitičari ukazuju da su i demokrate ovoga puta glasnije po tom pitanju. Novinarka Vašington Posta Džej Dion je i politički stručnjak pri Brukingsovom institutu.
“Mislim da je, posle tri sedmice u kojima je predsednik Buš dominirao, pažnja sada prešla na demokrate, posebno po pitanju Iraka, kao i u vezi sa načinom na koji se predsednik obračunava sa terorizmom. “
Kampanja dobija na zamahu zbog značaja ovogodišnjih izbora: ukoliko osvoje dodatnih 15 mesta u Predstavničkom domu i dodatnih šest u Senatu, demokrate bi - po prvi put od 1994. - stekle kontrolu u oba doma Kongresa.