Prosečan američki student sada duguje 2300 dolara na kreditnim karticama i 20 hiljada dolara u vidu studentskih zajmova. Mnogi upozoravaju da zaduženje predstavlja opasnu klopku i veliki teret za mlade Amerikance na početku njihovog radnog veka.
«Ove nedelje kuvam kod kuće zato što imam samo 30 dolara do sledeće plate.»
24-ogodišnja Anisa Din svakako oseća pritisak izdataka za hranu, kirije i redovnih računa. Ona stanuje zajedno sa tri drugarice da bi smanjila troškove života u prestonici. Njena situacija nije neobična za nedavne diplomce koji su suočeni sa ogromnim dugovima. Prosečan američki student diplomira sa preko 20 hiljada duga. Anisa je diplomirala pre dve godie na univerzitetu države Merilend i ima veliki dug od studentskih zajmova.
«Mislila sam da ću, kada diplomiram, dobiti redovan posao i platu i da će stvari ići lakše. Ipak, iz nekog razloga nije lakše, već još teže,» kaže ona.
Jedan od razloga može da bude i slabo tržište radne snage, kaže Kriščen Veler, ekonomista u «Centru za američki progres», u Vašingtonu.
«Ta situacija postoji već nekoliko godina i stoga je teško za tek diplomirane studente da nadju posao. To je naročito slučaj sa pripadnicima manjina, ali i generalno. Jednostavno nema dovoljno novih radnih mesta,» kaže Veler.
Većina novih radnih mesta otvara se u sektorima gde su plate niže. To znači da se za mnoge povećava faktor odnosa dugova i prihoda. Nevladina organizacija «Demos» tvrdi da se od 1992. do 2001. taj faktor povećao za 28 odsto za Amerikance izmedju 18 i 34 godine starosti. Medjutim, slabo tržište radne snage nije jedini činilac koji gura mlade Amerikance u dugove. Tu je i ogroman marketinški pritisak poslovnih kompanija, koje navode posebno mlade koji nemaju razvijen osećaj finansijske odgovornosti, na nesmotreno trošenje. Karen Pitman je izvršni direktor organizacije «Forum za investiranje mladih.»
«Oni često nemaju ni osnovne informacije da bi mogli da shvate značaj štednje, kako da planiraju budžet, kako da upravljaju svojim novcem u okviru tog budžeta. Jednostavno, mnogima nedostaje finansijska pismenost. Na osnovu testova koji su obavljeni u školama i na internetu, možemo da vidimo da polovina mladih ne raspolože dovoljnim znanjem o finansijama,» kaže Karen Pitman.
Mnogi studenti kažu da o rukovanju novcem uče kod kuće. Olanma Okodži očekuje da će kada bude diplomirala biti u dugovima 200 hiljada dolara.
«Mislim da mnogi mladi jednostavno ne znaju da cene važnost planiranja finansija i da bi stvarno trebalo da se počne od kuće. Roditelji bi trebalo da poduče svoju decu o važnosti novca i rukovanja novcem, a ne samo da im daju novac kada im zatreba bez razvijanja bilo kakve finansijske odgovornosti,» kaže Okodži.
Kriščen Veler navodi da bi ekonomski činioci morali da se izmene da bi se preokrenula spirala sve većeg zaduživanja.
«Generalno, opšti nivo zaduženosti kod mladih diktiraju makroekonomski faktori - slabo tržište radne snage i, rastuće cene. Najvažnije je da bude više novih radnih mesta,» kaže Veler.
Karen Pitman ukazuje da i društvo u celini snosi deo odgovornosti za obrazovanje mladje generacije Amerikanaca o finansijama.
«Imamo dosta reklamnih oglasa u cilju većeg trošenja. Ali nemamo oglasa o štednji. Dakle, mediji podstiču tinejdžere na trošenje dok oni istovremeno ne dobijaju druge potrebne informacije,» kaže Karen Pitman.
Za Anisu Din, otplaćivanje dugova je sada veliki teret, ali ona smatra da ne plaća samo za obrazovanje.
«Moji roditelji su mi uvek govorili o važnosti obrazovanja i potrebi da steknem ne samo univerzitetsku, već i magistarsku diplomu. I, mada je to sve skupo, moj otac je uvek govorio da će se na kraju isplatiti,» kaže Anisa Din.
Statistički podaci to i potvrdjuju. U proseku, Amerikanci sa završenim univerzitetom zaradjuju dvostruko više od onih koji su završili samo srednju školu.