Biro za popis stanovništva je saopštio da su gotovo dva i po miliona pripadnika tog naraštaja primarni staratelji svojih unuka, za koje su oni jednostavno «mama» i «tata». Džems Meler je tipičan sedmogodišnjak, koji voli da vozi bicikl sa čovekom koji pomaže u njegovom odgajanju otkako se rodio.
«Nemam tatu, tako da dedu zovem tata», kaže Džems, koga je kćer Boba Melera rodila u svojoj 16. godini.
«Nadali smo se da će Amanda da se prmeni i počne da se stara o njemu, ali se to tokom proteklih sedam godina nije dogodilo», kaže Bob, koji se zajedno sa suprugom Mari stara o Džemsu kao da im je rođeni sin.
«Izgledalo je kao da je vezana za njega, a onda je, kada je imao četiri meseca, jedne noći naprosto otišla», kaže Mari Meler, dodajući da oni žele najbolje svom unuku koji traži mnogo vremena i pažnje.
Američka Agencija za popis stanovništva je saopštila da ima više od šest i po miliona dece kao što je Džems, o kojoj se umesto roditelja, staraju babe i dede ili drugi rođaci.
«Babe i dede i drugi rođaci su i dalje sigurnosna mreža za porodice i decu u ovoj zemlji», kaže Dona Bats, izvršna direktorka nevladine organizacije «Ujedinjeni naraštaji».
«Oduvek smo znali, ako uzmete na primer Afriku – zbog HIV-a i side – dede i babe premošćuju jaz prema sledećem naraštaju i odgajaju ga», kaže ona, dodajući da i u Sjedinjenim Državama za to postoji mnogo razloga.
«Mogli biste da uzmete bilo koju socijalnu bolest, ali razlog broj jedan je droga i neuračunljivost zbog droge.»
Terija Drejton, koja dva puta mesečno u Vašingtonu organizuje sastanak podrške babama i dedama, saglasna je da je droga često razlog što roditelji ne mogu da se staraju o svojoj deci.
«Volela bih da ponekad i roditelji preuzmu brigu, da bi oni mogli da predahnu i rade ono što se i očekuje od deda i baba, kao što je odlazak na odmor ili sedenje kod kuće – u dokolici», kaže ona.
Džesi Koulmen, koja dolazi na ove sastanke, kaže da nije planirala da još podiže decu – pogotovo ne bebe – u svojoj 55 godini. Ipak, ne razmišlja mnogo o tome kakav bi joj bio život bez ogovornosti.
«Porodica mi je najpreča na svetu. Rekla bih da sve bake vide kroz šta im prolazi unučad, pa ih prigrle. Čak i ako to ne žele, prigrle ih. Njima je potrebna ljubav. Oni nisu tražili da dođu na ovaj svet», kaže ova baka.
Bob Meler je saglasan sa njom i dodaje da podizanje Džemsa nije toliko teško…
«Ima svoje uspone i padove. Zadovoljstvo je opet se igrati sa decom, ali i velika odgovornost», kaže Bob Meler.
Odgovornost koju preuzima sve više baba i deda.