Ovaj relativno mali grad ima treće po redu tržište umetninama u Americi - posle Njujorka i Los Andjelesa. Santa Fe, koji su, inače, osnovali španski istraživači još 1607. godine, ima bogatu kulturnu tradiciju i popularna je turistička destinacija.
Ako prošetate bilo kojom od ulica u centru Santa Fea videćete da je umetnost prisutna svugde. U ovom gradu koji ima samo 50 hiljada stanovnika ima preko 300 galerija. Džojs Robins, vlasnia jedne od tih galerija, kaže da su umetnici počeli da dolaze u Santa Fe još krajem 19. veka.
“To je bila jednostavno prirodna težnja da se pronadje drugačija inspiracija, da se ode iz tradicionalnih centara na istočnoj i zapadnoj obali,” kaže ona.
Džojs prodaje radove nekoliko slikara, uključujući apstraktnog pejsažistu Dika Evansa i njegovu ženu i vajara, Suzan Stam Evans, koja izradjuje skulpture žena. Evansovi su rodjeni u Nju Meksiku, a svoje umetničke radove izradjuju u odvojenim studijima u svojoj kući Dik koristi široku četku za slikanje svojih slika sa mozivima drveća, žbunja i prizora prostranih pustinja Nju Meksika.
“Inspiriše me uglavnom priroda, a i provodim dosta vremena u njoj, Volim kada sam sam sa sobom,” kaže Dik
On počinje sa crnom pozadinom i radi vepoma brzo – često završi sliku za manje od jednog sata.
“Kada radim brzim metodom to jednostavno izlazi iz mene veoma lako, a ako radim sporije počinjem da razmišljam o onome što radim, umesto da slikam.”
Dik kaže da retko unapred zna šta će tačno naslikati, ali se nada da će njegove slike podstaknuti ljude da posmatraju prirodu malo drugačije.
“Ponekad mi neki ljudi kažu - znate juče sam se izvezao kolima, ili biciklom u planine, i ugledao sam nešto što mi uopšte ne bi privuklo pažnju da nisam video vaše slike.”
U svom studiju, Suzan koristi glinu da bi izradila veoma detaljne ženske skulpture za šta joj je obično potrebno više nedelja. Zatim se one izlivaju u bronzi ili se dovršavaju u porcelanu. Ona kaže da njene figure ne predstavljaju stvarne osobe već da održavajku neke gestove ili trenutke u životu žene. One su često zamišljene ili im se vidi samo deo lica.
“Mislim da su žene nešto otvorenije u pogledu svojih osećanja. Pošto se moj rad odnosi na emocije možda se zato uvek vraćam ženskoj figuri – pošto i najmanje promena u gestu može da znači i drugačlije raspoloženje.
Suzan kaže da svojim skulpturama ne želi da ispriča priču, već da su one više kao glumci na pozornici. Ali, ipak joj se svidja kada ljudi sami pronalaze u njima različita scenarija.
“Svakako mi se dopada kada ljudi koji posmatraju moje skulpture dodju da mi kažu razne detaljne priče o tome šta one znače za njih - šta ta figura radi, o čemu razmišlja, i kako to iskazuje,” kaže Suzan.
Džoj Robins kaže da su radovi Dika i Suzan Robins popularni kod njenih mušterija.
“Dok Dik unosi puno energije svojim bojama, Suzan je više introspektivna, kao zaista jaka žena, ali ipak ranjiva i stvarna.”
Oboje umetnika kažu da stalno eksperimentišu sa novim idejama. Dik dobija inspiraciju tokom svojih čestih boravaka u divljini, a Suzan posmatranjem načina na koji žene iskazuju svoje emocije.