Posle uspeha ekstremno desničarske Nacionaldemokratske partije Nemačke NPD na prošlonedeljnim izborima u saveznoj pokrajini Meklenburg-Predpomeranija, u Nemačkoj se razvila živa rasprava o tome da li vlasti treba da zabrane ovu stranku i kako načelno treba postupati prema desnim ekstremistima i neonacistima.
Šef socijaldemokratske frakcije u Bundestagu Peter Štruk zatražio je da se pokrene novi postupak za zabranu ove stranke koja širi mržnju prema strancima i antisemitizam.
Štuk smatra da je ponašenjem u predizbornim kampanjama u Meklenburgu i Berlinu, NPD pokazala da “ne isključuje nasije kao sredstvo političke borbe, što je protivno biću svake demokratske stranke”.
Mnogim političarima smeta što NPD, ulaskom u lokalne parlamente dobija pravo na korišćenje javnih fondova za održavanje partijske infrastrukture. Socijaldemokrate, koje u Berlinu vladaju sa konzervativcima, žele da se ponovo povede postupak za zabranu NPD-a, ali samo ako je sigurno da će on i da uspe.
Vlasti su pre tri godine bile pokrenule postupak za zabranu NPD-a, ali je proceduru obustavio savezni ustavni sud kada se ispostavilo da su krunski svedoci protiv ove stranke bili doušnici koje je medju neonaciste ubacila državna bezbednost.
Ispitivanja javnog mnjenja sada pokazuju da se 45 odsto Nemaca oseća ugroženo zbog jačanja NPD-a.
U Nemačkoj je 2005. došlo do drastičnog porasta nasilja ekstremnih desničara. Savezni ured za suzbijanje kriminala je u prošloj godini registrovao 15.361 krivičnih dela sa ekstremno desničarskom pozadinom . U prošloj godini je porastao i broj neonacista sa 3.800 na 4.100.
Sa zabranom NPD-a ne slaže savezna javna tužiteljka Monika Harms koja smatra da je besmisleno počinjati takvu proceduru koja ima malo izgleda na uspeh. Jačanje radikalnih desničara ona je u razgovoru za nedeljnik “Fokus” pripisala nedovoljnom angažmanu velikih stranaka. Usprotivila se rasprostranjenom mišljenju da je neonacizam pojava tipična za nekada socijalistički istok Nemačke, ukazujući da su mnoge vodje ekstremnih desničara došle upravo sa zapada Nemačke.
Više političara konzervativne Hrišćansko-demokratske unije CDU kancelarke Angele Merkel protivi se takodje zabrani smatrajući da bi ona od NPD-a načinila mučenike. Umsto toga, ekstremnim desničarima treba se usprotiviti političkim argumentima i nastojanjem da se mladim ljudima svuda u zemlji otvore bolje perspektive za obrazovanje i zapošljavanje.
NPD je u prošlu nedelju na izborima u pokrajini Meklenburg-Predpomeranija na istoku Nemačke dobila 7,3 odsto glasova. U Berlinu, koji kao glavni grad ima status federalne jedinice, nisu uspeli da udju u parlament, ali su zato obezbedili mesta u četiri opštinske skupštine. U njima je izborni prag tri odsto, dok u pokrajinske i savezni parlament mogu da udju stranke koje osvoje najmanje pet odsto glasova.