“Mislim da će u poslednjim nedeljama pregovora o budućem statusu Kosova od daleko većeg značaja biti uloga Evropske unije, koja želi da dubinski sagleda taj problem, da bi se sprečilo izbijanje kasnijih neželjnih problema, što će, verujem, SAD uzeti u obzir”, naveo je u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, analitičar u vašingtonskom insistutu “ American Enterprajz“, Tomas Doneli. Govoreći o samom pregovaračkom procesu on je kazao.
Doneli: Pregovarački proces o samom statusu neće se odvijati vrlo brzo, uglavnom zbog toga što Beograd i Priština nisu pronašli zajednički jezik, čemu su se SAD i Evropska unija nadale. Zbog sporih i neizvesnih pregovora sada imate dve opcije: medjunarodna zajednica će ili izvršiti pritisak na obe strane da približe svoje stavove i pronadju kompromisno rešenje ili će krajem godine nametnuti rešenje.
Glas Amerike: Mislite li da će SAD od sada intenzivnije insistirati na približavanju gledišta dve strane?
Doneli: Svakako da hoće. Ali pitanje je koliko će biti stepen intenziteta tog pritiska. SAD imaju druge medjunrodne brige, koje su daleko aktuelnije, kao što je situacija u Iraku i Avganistanu. Medjutim, od samog početka pregovaračkog procesa o statusu Kosova, podrazumevalo se da će ukoliko pregovori zastanu, kao što je to sada slučaj, SAD izvršiti pritisak, ne samo na jednu, već na obe strane. Pitanje je u kojoj meri će se Beograd i Priština odupreti tom pritisku. SAD bi, medjutim, mogle da protumače to odupiranje kao doprinos regionalnoj destabilizaciji.
Glas Amerike: Kao što znate, predsednik i premijer Srbije su izjavili da neće priznati nezavisnost Kosova.
Doneli: To mi je poznato, ali se postavlja pitanje da li će Srbija moći da ostane pri tom stavu, ako dodje do medjunarodnog pritiska, posebno u pogledu bilaterlanih odnosa izmedju Srbije i SAD. Ukoliko Srbija ne bi ispunila očekivanja SAD, mislim da će odnosi dve zemlje početi da trpe.
Glas Amerike: Da li bi EU mogla da se jače angažuje u tom procesu, jer je reč o Balkanu, odnosno delu Evrope?
Doneli: Svakako da je to region u kome će Evropska unija postati još aktivnija, ako ne direktno, onda iza zatvorenih vrata. Brisel i Vašington su veoma ohrabreni razvojem dogadjaja u Srbiji, što potvrdjuje i veoma uspešna nedavna poseta predsednika Tadića Vašingtonu. I Brisel i Vašington bi, na primer, mogli da pribegnu daleko oštrijim ekonomskim merama prema jednoj i drugoj strani, što bi moglo da dramatično uspori porces evro-atlanske integracije i Beograda i Prištine, a to, siguran sam, obe strne žele da izbegnu. Mislim da će u poslednjim nedeljama pregovora od velikog značaja biti uloga Evropske unije, koja želi da dubinski sagleda taj problem, da bi se sprečilo izbijanje kasnijih neželjnih problema, što će, verujem, SAD uzeti u obzir.