Samit Pokreta nesvrstanih usvojio je završnu deklaraciju, u kojoj se izražava rešenost da se ponovo oživi pokret osnovan 1961. godine, za vreme Hladnog rata. Ukupno 56 šefova država ili vlada usvojilo je tokom samita pet dokumenata.
Na samitu se raspravljalo o situaciji u Libanu, palestinskom pitanju i napetostima zbog iranskog nuklearnog programa. Pokret nesvrstanih je podržao vlasti u Teheranu da razvijaju svoj nuklearni program u mirnodopske svrhe. Kuba je na samitu izabrana za predsedavajućeg pokreta u naredne tri godine. Vršilac dužnosti predsednika Kube, Raul Kastro:
"Trenutna međunarodna situacija predstavlja najozbiljniji izazov za budućnost Pokreta nesvrstanih - upotreba sile, pretnja, izazivanje, kao i stalno kršenje principa međunarodnog prava", rekao je Kastro, zatvarajaći 14. samit Pokreta nesvrstanih u Havani.