Rasprava koja se širom sveta rasplamsala zbog spornih izjava pape Benedikta XVI o islamu i primeni nasilja, duboko je zatresla nemačku javnu scenu. U diskusiju se uključila čak i savezna kancelarka Angela Merkel, koja je stala u bespogovornu odbranu pape.
Uticajni nedeljnik „Špigl“ je čak na naslovnu stranicu svog nedeljnog izdanja stavio Bnedikta Šesnaestog uz naslov „Papa protiv Muhameda“.
Kancelarka Merkel je uzela papu u zaštitu tumačeći da je njegov govor „poziv na dijalog među religijama“ koji i ona sama smatra „hitno potrebnim“. „Papa je u govoru beskompromisno negirao bilo kakvu primenu nasilja u ime religije““, rekla je kancelarka dodajući da „ko kritikuje papu, iskrivljuje namere njegovog govora“.
Razlog za kritiku ne vide ni drugi političari kancelarkine konzervativne Hrišćansko-demokratske unije koji su stali u potpunu odbranu pape. Prema njihovom tumačenju poglavar Rimokatoličke crkve samo se jasno usprotivio religiozno motivisanom nasilju što je s obzirom na aktuelna svetska zbivanja izuzetno ozbiljna tema.
Ali, Centralni savet muslimana u Nemačkoj pridružio se zahtevima muslimana iz čitavog sveta koji traže da se papa lično, ne preko predstavnika Vatikana, izvini zbog spornih tumačnje koje je izneo tokom prošlonedeljne posete Nemačkoj. Predsednik ove organizacije Ajub Aksel Keler je ocenio da je papa hrišćanstvo stavio iznad islama kada je reč o nasilju i ulozi razuma u veri i da zato treba da se izvini. Ali i više od toga – Benedikt XVI treba da iskoristi priliku da se u ime Katoličke crkve izvini svim muslimanima zbog „krstaških ratova, prinudnog pokrštavnja i proterivanja“.
U skoro 83-milionskoj Nemačkoj živi sedam miliona stranaca, od čega oko 3,11 miliona muslimana, pretežno iz Turske. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se proteklih godina, pre svega zbog terorističkih napada islamskih ekstremista širom sveta, pogoršao odnos prema muslimanima koji žive u Nemačkoj. Sada manje od 20 odsto Nemaca smatra da su muslimani obogaćenje za Nemačku, dok je pre samo desetak godina tako mislila trećina građana.
Zabrinutost zbog papinih izjava pokazali su i nemački političari turskog porekla, kojih je proteklih godina sve više. Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Čem Ezdemir zabrinut je zbog posledica papinog govora koji, kako smatra, može da stvori „pogrešne lojalnosti“.
Debata zbog spornih stavova Bendikta XVI nepovoljna je već i zato što je Nemačka prisutna u više međunarodnih vojnih akcija u islamskim zemljama, pre svega u Avganistanu. Bundestag upravo naredne sedmice treba da donese odluku o istorijskom angažmanu nemačkih vojnika u sastavu međunarodnih snaga koja treba da kontrolišu primirje između Izraela i radikalno islamskog Hezbolaha i preduprede dalje sukobe.