Mnogi naučnici odavno predvidjaju da bi takozvane ”gorivne ćelije,“ na bazi vodonika, jednoga dana mogle da budu najvažniji ekološki čisti izvor električne energije. U tim ćelijama, vodonik iz rezervoara i kiseonik iz vazduha, uz pomoć hemijskog katalizatora, proizvode struju, a jedini uzgredni proizvod je čista voda.
Gorivne ćelije se već koriste u praksi, ali njihova upotreba je ograničena najviše zbog teškoća sa skladištenjem veoma zapaljivog gasa vodonika. Dvoje naučnika sa Univerziteta države Arizona konstruisalo je novu vrstu gorivne ćelije, koja proizvodi više struje od baterije iste težine i radi na sobnoj temperaturi. Kao rezervoar vodonika u toj ćeliji upotrebljen je 30-postotni rastvor borohidrida u vodi, koji sadrži za jednu trećinu više vodonika od iste količine tog gasa u tečnom stanju.
Druga, takodje važna razlika je u tome što je borohidrid pri sobnoj temperaturi stabilan i neotrovan. Kada borohidrid dodje u dodir sa katalizatorom - metalom rutenijumom, srodnim platini - iz rastvora se oslobadja vodonik, koji prolazi kroz naročitu membranu, jedini se sa kiseonikom i proizvodi struju i vodu.
Naučnici kažu da bi nova gorivna ćelija teoretski mogla da ima gustinu energije od 2,2 kilovatčasa po litru, za razliku od svega 200 vatčasova po litru koliko daju litijumske baterije. Naučnici priznaju da treba sprovesti još mnoga istraživanja, ali predvidjaju da bi prenosni uredjaji sa gorivnim ćelijama mogli da se pojave na tržištu u roku od pet godina.