Mandat za reforme koji su usvojili svetski lideri tokom prošlogodišnjeg 60. jubilarnog samita uglavnom nije ispunjen, tako da je svetsaka organizacija uglavnom ostala onakva kakva je bila.
Pre godinu dana izražavane su velike nade kada su svetski lideri, povodom obeležavanja 60. godišnjice UN usvojili deklaraciju o sveobuhvatnom planu reformi. Svi su bili saglasni da je svetskoj organizaciji, osnovanoj 1945. godine, preko potrebna modernizacija za 21. vek. Na vrhu spiska bilo je zamenjivanje diskreditovane Komisije za ljudska prava novim telom, u kome bi bilo zabranjeno članstvo zemljama u kojima se ta prava krše. Druge hitne reforme obuhvatale su nove, odvažne menadžmentske incijative, kojima bi se omogućilo organizaciji da bude efikasnija u hvatanju u koštac sa novim izazovima. Čak se govorilo o proširenju Saveta bezbednosti da bi bio reprezentativniji, kao i o osnivanju Komisije za izgradnju mira, radi pomaganja zemljama da se oporave od ratova i rešavanja dugogodišnjih nesporazuma o definiciji terorizma. U tom cilju, na položaj predsedavajućeg Generalne skupštine izabran je iskusni diplomata, švedski ambasador u Vašingtonu, Jan Eliason. Elisonova godina na tom položaju okončana je u ponedeljak. On se vraća u Stokholm, a reforme uglavnom nisu sprovedene u delo. U oproštajnom govoru, Eliason, je diplomatski izbegao da prizna neuspeh reformi govoreći to tome kao o “nezavršenom poslu.”
“Naš posao nije završen. Mnoge stvari u našem planu reformi se još odvijaju. Moramo da uložimo dodatni napor da glavni organi UN počnu da deluju efikasno i harmonično. ”
Dugogodišnji posmatrač UN, profesor njujorškog univerziteta Kolumbija, Edvard Lak, rekao je da je Eliason uneo dinamičnost u posao predsedavajućeg Generalne skupštine, ali da su rezultati razočarali.
“Mada su planovi bili ambiciozni, rezultati su objektivno slabi. Neka od najvažnijih pitanja, posebno u pogledu menadžmenta, su stavljena u zagradu. Najvažnija pitanja, kao što je proširenje Saveta bezbednosti, nisu dospela nigde. Par stvari je postignuto, u pogledu, recimo, Saveta za ljudska prava, ali ni to nije, na nesreću, krenulo najboljim putem. Komisija za izgradnju mira otišla je korak dalje, ali nije postignuto mnogo u pogledu suštinskih stvari. Kad uporedite ove reforme sa reformama u prošlosti, uspeh nije značajan.”
Profesor Lak kaže da brojni činioci, uključujući sve glasniji blok, uglavnom zemalja u razvoju, otežavaju nastojanja na reformi. Možda je najveće razočarenje u oblasti zaštite ljudskih prava. Stara Komisija za zaštitu ljudskih prava izgubila je svoju verodostojnost kada su hronični kršioci ljudskih prava, kao što su Sudan, Zimbabve, Sirija i Kuba, izabrani za članice komisije i koristili svoje članstvo da bi se zaštitili od kritike.
Ali uprkos nedostacima, i kritičari i branioci UN slažu se da je svetska organizacija neophodna. Profesor Lak, koji sebe smatra i braniocem i kritičarem, ukazao je da je budućnost te organizacije uvek izlgedalaneizvesna. S druge strane, on predvidja da će organizacija opstati, jer, kako se izrazio, “ ne možete se povući iz nečega što vam je preko potrebno.”