Linkovi

Veći medicinski troškovi smanjuju kvalitet medicinskog osiguranja


Amerikanci sami plaćaju lekarske račune, obično kroz zdravstveno osiguranje koje dobijaju preko poslodavca. Međutim, sve veći medicinski troškovi navode veliki broj firmi – posebno manjih – da smanjuju kvalitet medicinskog osiguranja.

To je jedan od razloga zašto trenutno više od 46 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje. Da bi se taj problem prevazišao, jedan broj lokalnih medicinskih centara počeo je da uči tanovništvo o postojanju ekonomski prihvatljive zdravstvene zaštite.

Sa rekorno velikim brojem Amerikanaca bez medicinskog osiguranja, ekonomične medicinske klinike postaju sve popularnije. Perla Le Granž, predstavnik Narodne klinike u Boulderu, objašnjava da većina pacijenata žive u porodicama gde je bar jedna osoba zaposlena.

«Najmanje jedna. To su uglavnom kuvari po restoranima ili čistačice u hotelima. Ljudi koji ovde dolaze rade ono što mogu, gde god mogu. Većina njih radi 80 sati nedeljno, ili više, ali im je iznos satnice nizak.»

A njihovi poslodavci – vrlo često – ne pružaju mogućnost ekonomičnog zdravstvenog osiguranja. Kada neko živi na granici, onda medicinska zaštita obično nije prioritet. Veliki broj pacijenata u Narodnoj klinici su na javnim programima, koji pokrivaju njihove medicinske troškove. Za one koji nemaju ni tu mogućnost, Le Granž nudi mogućnost delimičnog plaćanja, dok se ostatak pokriva kroz donacije. Kej Ramačandran je direktor Narodne klinike. Ona smatra da zajednica ima koristi kada su svi stanovnici u mogućnosti da dobijaju redovnu zdravstvenu zaštitu. Bez nje, ukazuje Kej, oni dodatno ugrožavaju svoje zdravlje i finansijsku situaciju.

«Oni završe u urgentnom centru, a mi to nastojimo da sprečimo. Ako kliniku smatrate domom zdravlja, onda neće završiti u urgentnom centru, i nećete morati da plaćate sve te velike troškove.»

Nju posebno brine kada čuje da ima ljudi koji ni ne znaju da u njihovom mestu postoji ekonomski prihvatljiva medicinska zaštita.

«Juče mi se javio pacijent da mi se zahvali za usluge koje smo njemu i njegovoj supruzi pružili, pošto se ona ovde porodila. On je rekao da nije ni znao za nas, sve dok nije počeo da se raspituje levo-desno i dok ga neko nije uputio u Narodnu kliniku. Zato smo mi počeli da obaveštavamo ljude.»

Narodna klinika je zato počela da češće obavlja preventivne preglede na javnim mestima. Kej Ramačandran ukazuje da klinika planira da tako bude prisutna i na radnim mestima – poput restorana i hotela, gde puno radnika nema osiguranje.

«Ja na to ovako gledam – recimo da je u pitanju mala firma. Poslodavac ne može da pruži zdravstveno osiguranje, pa zato teško privlači radnike. Treba razviti odnos sa poslodavcem i objasniti mu da, ako radnicima pruži pola sata da nam daju podatke i da ih pregledamo, na radnom mestu, onda možemo da ih primimo. Neophodno je da pronađemo kreativne načine da animiramo poslodavce, a da istovremeno pružimo zaštitu ovim ljudima.»

Klinika će zato, ovog meseca, kontaktirati puno firmi u nadi da će uspeti da nađe dovoljan broj radnika koji će prihvatiti redovnu zaštitu – umesto da čekaju da posete lekara u zadnji čas, kao što sada radi jako puno radnika u SAD.


XS
SM
MD
LG