Neposredno posle terorističkih napada, opozicione demokrate uglavnom su podržavale vojnu kampanju predsednika Buša protiv Al-Kaide i Talibana u Avganistanu. Mnoge demokrate glasale su u prilog rata u Iraku, na osnovu predsednikove tvrdnje da ta zemlja razvija oružje masovnog uništenja. Ali neprestano krvoproliće i teškoće u Iraku potkopali su podršku javnosti, pa mnoge demokrate sada smatraju da nastojanja u Iraku idu u pogrešnom pravcu. Penzionisani general američke Kopnene vojske, Vesli Klark, jedan je od vodećih demokratskih kritičara tog rata:
”Invazija na Irak bila je nepotrebna. Odvukla nam je pažnju od onoga što smo pokušavali da uradimo u Avganistanu i bila je kontraproduktivna za pobedu u ratu protiv terora.“
Političke podele oko Iraka samo su najnoviji primer polarizacije američke javnosti u nizu pitanja - od imigracije i abortusa do homoseksualnih brakova. Koreni sežu do žestoke bitke na predsedničkim izborima, 2000. godine, na kojima je Buš malom razlikom u glasovima pobedio demokratu Ala Gora. Ankete pokazuju da bi demokrate u novembru možda mogle da preuzmu kontrolu nad jednim ili čak oba doma Kongresa. Lorens Korb, pomoćnik sekretara za odbranu u administraciji predsednika Ronalda Regana, sada radi kao analitičar u Centru za američki progres, u Vašingtonu:
”Mislim da je istinski uzrok tih podela to što nam je predsednik, namerno ili nenamerno, dao pogrešne razloge za ulazak u Irak, a oni koji su pokušali da to dovedu u pitanje smatrani su slabićima ili nepatriotima.“
Drugi pak, smatraju da su za podele odgovorne demokrate. Danijela Pletka je stručnjak za spoljnu i odbrambenu politiku ,u Ameriken enterprajz institutu, u Vašingtonu:
”Mislim da ovi otrovni napadi na Irak, Iran i niz drugih pitanja, koje čujemo u Kongresu i od drugih, predstavljaju veoma nesrećnu okolnost za našu spoljnu politku. Ali, politika je tržište - kao sve drugo. Ako ljudi više neće da trpe prepucavanja medju strankama, oni će to pokazati.“
Predsednik Buš i njegove republikanske pristalice u Kongresu polažu sve nade u dugoročno gledište javnosti da su bolji od demokrata u vodjenju rata protiv terora. Dejvid Roudi je politikolog sa Univerziteta Djuk, u Severnoj Karolini:
”Republikaci će se usredsrediti na rat protiv terora, a demokrate na sve drugo. Jedino pitanje u kojem republikanci imaju neku prednost jeste pitanje terorizma.“
Analitičari ističu da su predsednik Buš i republikanci povoljno iskoristili to pitanje i na kongresnim izborima 2002., i na predsedničkim izborima 2004. godine. Da li će se to dogoditi i ove godine zavisi od toga šta će glasači smatrati da je važnije.