Generalna skupština UN usvojila je strategiju borbe protiv terorizma, u kojoj su mahom sadržane odredbe ranijih rezolucija skupštine i Saveta bezbednosti UN. Usvajanju strategije prethodilo je godinu dana teškog rada na njenom tekstu, kako bi se ispunila očekivanja zemalja da svetska organizacija pomogne članicama u borbi protiv terorizma. Strategija je usvojena jednoglaso. Pored odredbi koje se pominju u ranijim rezolucijama, u dokumentu se navode i ciljevi koje će biti teško dostići, kao što je vladavina prava i "kulture mira", podsticanja dijaloga medju ljudima različitih vera. Medju odredbema koje bi se mogle pokazati kao korisne, ubraja se zalaganje da UN i njene članice formiraju bazu podataka o "incidentima sa biološkim materijalima", u okviru borbe protiv biološkog terorizma, kao i inicijative za suzbijanje terorizma na Internetu i falsifikovanja putnih isprava.
"Mislim da je ovo prvi put da svih 192 zemalja nastupa zajedno i da zauzimaju stav o pitanju terorizma, a sada će biti test da se vidi kako će biti primenjena", rekao je generalni sekretar UN Kofi Anan.
Strategija predvidja da zemlje izdvajaju za posebne projekte u borbi protiv terorizma, jačanje kontrole na granicama kako bi se sprečio prelazak terorista i krijumčarenje naoružanja i nuklearnog oružja.
Iranski predsednik zatražio američku vizu
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad podneo je zahtev za američku vizu kako bi mogao da prisustvuje predstojećem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, saopštio je Stejt department. Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak kazao je da se o Ahmadinedžadov zahtevu još razmatra. Mekormak je naglasio da SAD, kao zemlja na čijoj teritoriji se nalazi sedište svetske organizacije, redovno odobravaju vize za lidere drugih država kako bi mogli da doputuju u Njujork. Kako se očekuje, iranski predsednik će doputovati u Njujork sa Kube, gde će prisustvovati samitu lidera zemalja pokreta nesvrstanih zemalja. Zasedanje Generalne skupštine UN planirano je za drugu polovinu septembra.
Ne postoji veza Al Kaide i Sadama Huseina
Američka Centralna obaveštajna agencija saopštila je da nema dokaza o bilo kakvim vezama bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina i iračke Al Kaide. Izveštaj CIA-e, koji je prošle godine pripremljen za Američki senat, u javnost je pustilo senatsko obaveštajno povereništvo. U tom dokumentu navodi se da za jedan od ključnih razloga zbog kojeg su Sjedinjene Američke Države 2003. godine pokrenule ofanzivu na Irak ne postoje valjani dokazi. Američka administracija tvrdila je tada da irački režim, pod "čizmom" Sadama Huseina podržava terorizam i najveću terorističku organizaciju Al Kaidu. Američki predsednik Džordž Buš je do sada tvrdio da je prisustvo bivšeg šefa iračke Al Kaide Abu Musaba al-Zarkavija u Iraku, pre napada zapadnih sila, dokaz o povezanosti režima Sadama Huseina i terorizma. Opozicione demokrate smatraju da će izveštaj bitno naštetiti Bušu i njegovim argumentima kojima opravdava napad na Irak.
Ugašen nuklearni reaktor kod Osla
Jedan nuklearni reaktor u Norveškoj hitno je noćas isključen, nakon što se aktivirao njegov alarmni sistem. Kako je javila norveška Agencija za zaštitu od radijacije, oko 3 sata ujutro aktivirao se alarm reaktora Tehničkog instituta za energiju, u Kjeleru. Reaktor je odmah isključen. Nikakva radioaktivnost iznad normalnih vrednosti nije izmerena izvan zgrade u kojoj se nalazi reaktor. Kjeler je 25 kilometara udaljen od prestonice Osla. I četiri od deset švedskih nuklearnih reaktora su već bili zatvoreni zbog problema sa strujom i mogućnosti da se otopi jezgro. Jedan švedski stručnjak za nuklearnu energiju te incidente je označio kao najozbiljnije od Černobilja. Švedska inače i planira da postupno zatvori sve nuklearne reaktore u narednih nekoliko godina, ali je moguće da će se to ubrzati zbog ovih incidenata.