S obzirom na to da je do kongresnih izbora u Americi ostalo samo još dva meseca, bitka za kontrolu nad zakonodavnim telom postaje sve žešća. U središtu polemika nalaze se rat protiv terora i sukob u Iraku.
Od 1994. godine republikanci kontrolišu oba doma američkog Kongresa. Opozicione demokrate smatraju da im se ove godine najzad ukazala prilika da preotmu bar jedan, a možda i oba doma. Sudeći prema anketama, demokrate će svakako osvojiti neka nova mesta, zahvaljujući raširenom nezadovoljstvu ratom u Iraku, ekonomskim zabrinutostima i niskom popularnošću predsednika Buša. Poslednjih dana, predsednik je održao niz govora, u kojima je isticao da su Sjedinjene Države sada bezbednije nego uoči terorističkih napada, 11. septembra 2001. godine. Ali demokrate to poriču, tvrdeći da je rat u Iraku odvukao pažnju od rata protiv terorizma i da, uopšteno govoreći, Amerika nije bezbedna koliko bi trebalo da bude. Hari Rid je vodja demokrata u Senatu:
”Previše ponavljaju jednu te istu temu. To su isti govori koje su držali ranije, a svi govori ovog sveta ne mogu da promene ono što se dogadja u Iraku. Kako smo čuli, Irak nije prijatno mesto.“
Medjutim, demokrate su podeljene prema toj temi. Neki se zalažu za postavljanje roka za povlačenje iz Iraka, dok drugi tvrde da bi to poslalo pogrešnu poruku pobunjenicima i teroristima u toj zemlji. Politički analitičari predvidjaju da će predsednik Buš i njegove pristalice, u finišu predizborne kampanje, nastaviti da se usredsredjuju na Irak. Dejvid Roudi je profesotr politikologije na Univerzitetu Djuk, u Severnoj Karolini:
”Jedina tema u kojoj republikanci još imaju prednost jeste rat protiv terora. Sve domaće teme idu znatno u prilog demokratama. Prema svim anketama koje sam video, javnost smatra da bi demokrate bolje vodile rat u Iraku nego republikanci.“
Drugi stručnjaci veruju da republikanci imaju prednost u pitanjima nacionalne bezbednosti i da su to dobro iskoristili na kongresnim izborima 2002. godine i na predsedničkim izborima 2004., kada je Buš ponovo izabran. Ali ankete nagoveštavaju da glasači priželjkuju promene. Politički ekspert iz Brukingsove institucije, u Vašingtonu, Tomas Man, veruje da bi ovogodišnji izbori mogli da dovedu do promene odnosa snaga u prestonici:
”Srednjoročni izbori u Americi obično su se bavili lokalnim temama i politikom. Ali možda, jednom u deset godina, izborno telo se naljuti i pretvori to u negativni referendum o stranci koja je na vlasti.“
Analitičar sa univerziteta Djuk, Dejvid Roudi, kaže da bi demokrate mogle da osvoje 15 mesta, koliko im je potrebno za preuzimanje kontrole nad Predstaničkim domom od 435 mesta:
”U tom domu, dogadjaji su se poslednjih par meseci uporno kretali protiv republikanaca. Prema većini analitičara koji to prate, mnoga poslanička mesta su u igri.“
Medjutim, većina eksperata veruje da će demokratama biti teže da zadrže sadašnja i osvoje još šest mesta, koliko im je potrebno za preuzimanje kontrole nad Senatom od stotinu mesta.