Pristalice nuklearne energije tvrde da se radi o čistoj i bezbednoj energiji, dok protivnici navode da brige oko bezbednosti i pitanje nuklearnog otpada zasenjuju eventualne prednosti. Trenutno u Americi funkcionišu 104 nuklearne elektrane.
Predednik Buš je u okviru svog energetskog plana pozvao na veće oslanjanje na nuklearnu energiju. Njene pristalice tvrde da bi se time smanjila zavisnost SAD od uvozne nafte. Medjutim, Tajson Slokam, direktor energetskog programa u nevladinoj organizaciji «Public Citizen» kaže da veće korišćenje nuklearne energije neće doprineti manjoj potrošnji nafte.
«Nafta se koristi za dobijanje samo 1,2 odsto električne energije u zemlji. Nuklearna energija ne pokreće automobile, za šta se koristi najveći deo nafte. Prema tome, veće oslanjanje na nuklearnu energiju neće uticati na potražnju za naftom u Americi.»
Drugo sporno pitanje je ekološki efekat nuklearnih elektrana. Mel Mekiben, nuklearni inženjer u penziji, a sada direktor neprofitne organizacije «Gradjani za svest o nuklearnoj tehnologiji», tvrdi da je nuklearna energija ekološki bezbednija od drugih energetskih izvora, poput uglja.
«Nuklearna energija ne dovodi do zagadjenja padavina, ne stvara smog i ne dovodi do globalnog zagrevanja, dok ugalj i nafta prouzrokuju te pojave.»
Medjutim, Tajson Slokam iz NVO «Public Citizen» upozorava da nuklearne elektrane predstavljaju specifičnu opasnost po prirodnu sredinu.
«Svaka elektrana proizvodi na stotine tona visoko-radioaktivnog otpada, koji se zadržava u prirodnoj sredini stotinama hiljada godina. Trenutno nemamo rešenje za bezbedan i ekološki održiv način odlaganja tog otpada.»
Predsednik Buš je podržao kontroverzni plan o stvaranju specijalne deponije za nuklearni otpad u planinskom masivu Jaka u Nevadi. On takodje podržava plan o recikliranju i reprocesovanju nuklearnog otpada u okviru Globalnog partnerstva za nuklearnu energiju. Protivnici nuklearne energije takodje podsećaju na udese u nuklearnim elektranama - u postrojenju «Three Mile Island», u Pensilvaniji, 1979. i Černobilu 1986. godine. Oni takodje ukazuju da nuklearne elektrane predstavljaju veoma privlačne mete za teroriste, dok pristalice nuklearne energije tvrde da je bezbednost nuklearnih postrojenja znatno poboljšana posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.