Međutim, posle prošlogodišnjih razornih uragana Rite i Katrine, raspoloženje javnosti se promenilo. Mnogi analitičari pozdravljaju promenu shvatanja u SAD, koje imaju najrazvijeniju svetsku privredu - koja ispušta četvrtinu svih gasova staklene bašte na svetu.
Bivši amrički potpredsednik Al Gor istrajno radi na tome da problem globalnog zagrevanja dovede u centar pažnje, upozoravajući na moguće razorne posledice u novoj knjizi - “Nezgodna istina”. Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se više od polovine Amerikanaca slaže sa Gorom da globalno zagrevanje postoji i da u vezi sa tim nešto treba da se učini. Međutim, neki stručnjaci poput Bila Greja, profesora na Univerzitetu države Kolorado, smatraju da ne treba prenagljivati.
“Pitanje je da li je taj ekološki problem toliki da treba da smanjimo potrošnju uglja i nafte? Rekao bih da nije… Možda ćemo utvrditi da će nas prelazak na druge energetske izvore koštati više i da može da naškodi našoj privredi.”
Većina naučnika se slaže da sve zemlje, nastojeći da tokom ovog veka ne udvostruče koncentraciju ugljen dioksida u atmosferi, moraju drastično da povećaju efikasnost energije. Oni navode da je potrebno da, do polovine ovog veka, dođe do potpunog prelaska sa fosilnih na takozvana čista goriva, ili više nećemo biti u stanju da sprečimo klimatske promene. Ričard Ali, profesor na Univerzitetu države Pensilvanije, veruje da je tržište najbolji način da se nađu rešenja za probleme u savremenim industrijski orijentisanim privredama, uključujući i ekološke.
“Ako pogledate ekološke probleme koje smo imali u prošlosti – ozonsku rupu ili fosfate koji su se slivali u jezero Iri – videćete da su pronađena vrlo pametna rešenja, bez velikih posledica po privredu. Možda tako rade Sjedinjene Države. Mi mnogo isprobavamo, eksperimentišemo i gledamo šta od toga deluje.”
Mnogi ekonomisti ukazuju da je jedan broj američkih firmi već počeo da “zeleni”, pošto su uočile da postoji tržište za tehologije koje su ekološki dobre. Truman Simens je direktor odeljenja za tržište i poslovnu strategiju, u Savetu za ekologiju i poslovanje Pju centra, ovde u Vašingtonu. Taj savet pronalazi rešenja za klimatske promene i predstavlja 41 korporaciju, koje su ukupno vredne 2 biliona dolara i zapošljavaju više od 3 miliona ljudi. Među njima su i giganti petro-hemijske industrije Britiš Petroleum, Rojal Dač-Šel i Sanoko. Simens ukazuje da su energetske kompanije shvatile da ima razloga da učestvuju u planiranju izmena nacionalne klimatske politike.
“Potpuno je jasno da dobrovoljni pristup nije dovoljan i da postoji potreba za doslednom, nacionalnom, saveznom politikom, koja obuhvata i ograničavanje oslobađanja gasova staklene bašte.”
Sve veći broj američkih država, pa čak i pojedinačnih gradova, radi na problemu globalnog zagrevanja. Dejvid Viktor, direktor programa za energiju i održivi razvoj na Stanfordskom univerzitetu u Kaliforniji, smatra da je suočavanje sa klimatskim promenama zastrašujući izazov.
“Kada god je nešto skupo i zahteva od ljudi neke promene, neizbežno je da traje mnogo duže i da ceo proces izaziva više nervoze. Ono o čemu govorimo – ni manje ni više – jeste reorganizacija metabolizma kompletne industrijske ekonomije, prelazak sa fosilnih goriva na energetski sistem koji ne oslobađa ugljen dioksid i druge gasove koji izazivaju globalno zagrevanje.”
Dejvid Viktor napominje da zaustavljanje klimatskih promena zahteva akciju ne samo Sjedinjenih Država, nego i globalne mere. Sa time se slaže i većina svetskih stručnjaka.