Pad aviona kompanije «Junajted» na letu broj 93, bio je gotovo sporedna stvar u medijskoj pometnji 11.septembra, 2001. Kasnije se međutim saznalo da su oni koji su poginuli kada je letelica pala u Pensilvaniji, pokušali da savladaju teroriste.
Buka mašina pomoću kojih je ovde nekada vađen ugalj, utihnula je pre nekoliko decenija. Zarđale dizalice stražare nad posvećenim zemljištem obeleženim i ličnim i javnim počastima. Posetioci koji nikda nisu čuli za ovo mesto pre 11. septembra, 2001, ostavljaju poruke zahvalnosti i poštovanja. Desetine hiljada ljudi iz celog sveta, dolaze u Okrug Somerset u Pensilvaniji. Za lokaciju je zadužen Džef Rejnbold, iz Nacionalne parkovske službe.
«Nekih stotinu i trideset hiljada ljudi suštinski dolazi na jedan parking i ogradu sa koje se vidi poljana. Broj ljudi koji dolaze, bez ikakvog reklamiranja s naše strane, prilično je zapanjujući», kaže Rejnbold.
Ograda ima i dodatnu funkciju – na njoj se ostavljaju molitve i želje ljudi sa cele planete, koju je izmenio događaj koji je zauvek promenio i ovo napušteno rudarsko zemljište.
Ovo je mesto konačnog počinka 40 putnika i članova posade «Junajtedovog» aviona na letu broj 93, koji su pokušali da preotmu kontrolu od terorista koji su oteli letelicu. Došlo je do sukoba i avion je pao na ovaj komad zemlje u srcu Pensilvanije. O tome svedoče i očevici, a Dona Glesner se seća zvukova koje je čula.
«Odjednom se čula užasno jaka eksplozija. Zaglušujuća buka. Kuća se zatresla, prozori su počeli da škripe. Nestalo je struje», priseća se ona.
Udarni talas koji joj je uzdrmao prozore, izmenio je celu zajednicu. Dona Glesner sada vodi volontersku grupu «ambasadora», koji upoznaju posetioce sa detaljima pada. Lekcije naučene tog dana, dobro su joj poznate.
«Nijedno mesto nije zabačeno toliko da je izvan dosega međunarodnih događaja, posebno terorizma i to je ono što izaziva šok», kaže ona.
Brat Gordona Felta, Edvard, bio je jedan od putnika na letu broj 93. Gordon nekoliko puta godišnje dolazi ovde sa severa države Njujork, da bi obišao privremeno obeležje.
«Zaprepašćujuće je kada vidite da toliko mnogo ljudi koji dolaze, želi da ostavi nešto, da ostavi neki beleg. Rekao bih da je to zato što ljudi uspostavljaju vezu sa ovim spomenikom. Činjenica je da je među 40 putnika i članova posade leta broj 93, mogao da bude i bilo ko od nas», kaže Felt.
Kćer Debore Borze, Diora Bodli, bila je zajedno sa bratom Gordona Felta – u avionu.
«Putnici i posada su morali da donesu odluku. Za mene je to bila odluka koja je značila najveću razliku. Najveću razliku za ljude širom sveta. Ovaj spomenik koji se ovde gradi je prilika za druge ljude iz celog sveta da dođu i shvate razliku koju mogu da naprave svojom odlukom», kaže ona.
Gordon Felt, Debora Borza i drugi rođaci žrtava, aktivno učestvuju u kampanji za građenje trajnog obeležja. Ovaj model od drveta u Nacionalnoj parkovskoj službi je pobednik na nadmetanju za projekat. On koristi ceo pejsaž oko poprišta nesreće – gotovo 400 hektara zemljišta. Planom je predviđen i veliki pojas drveća koji okružuje mesto pada i centar za posetioce.
«Trebalo nam je nešto što može da ispriča priču o 11. septembru. To nije samo zemljište. To je veoma dobar i odgovarajući način da im se oda pošta, ali sa druge strane, druga svrha ovog lokaliteta jeste da ispriča priču i osigura da se ona ne zaboravi», kaže Džef Rejnbold.
Predmeti koji će se na posletku naći u centru za posetioce, već se nagomilavaju. Barbara Blek iz Nacionalne parkovske službe prikuplja priloge koje ostavljaju posetioci privremenog obeležja.
«Neke od stvari koje me iznenađuju su stvari koje im najviše znače, ali ih ostavljaju ovde kao znak poštovanja… znak počasti. Nešto kao što su ove čizme iz Avganistana, koje je ostavio jedan mladi vojnik. On ih je nosio u Avganistanu odmah posle 11. septembra 2001, i ostavio ih je u znak počasti», kaže ona.
Kampanji za građenje Nacionalnog spomenika letu broj 93, potrebni su i javni pokloni i privatni prilozi - da bi gradnja trajnog spomenika mogla da počne. Nekoliko korporativnih pokrovitelja je već poklonilo više od 10 miliona dolara. Cilj je prikupiti 58 miliona - da bi spomenik mogao da se završi do 11. septembra, 2011 – na desetu godišnjicu napada.