Linkovi

Danas se u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava praznik rada


Danas se u SAD obeležava praznik rada – nacionalni praznik koji je ustanovljen pre više od jednog veka - kako bi se odalo priznanje američkim radnicima. Amerikanci danas obično ne rade, već uživaju po parkovima, na plažama ili u bazenima, tokom praznika koji označava kraj letnjih odmora. Strofe pesme “Večita solidarnost” – verovatno najpoznatije himne američkih sindikata – napisao je davne 1915. radnički aktivista Ralf Čeplin. On u pesmi poziva na borbu, što u današnjoj, relativno prosperitetnoj i mirnoj Americi, može da zvuči zastarelo. Vrlo lako se zaboravi da su radnici u fabrikama automobila, u čeličanama i drugim industrijskim sektorima morali da se bore za svoje parvo na pristoju zaradu i bolje radne uslove, kao i to da je veliki broj njih svoje živite rizikovao radi sindikalnog organizovanja. Tako je 1894, na primer, ubijeno 34-oro članova železničkog sindikata, nakon što je predsednik Grover Klivlend naredio federalnim trupama da uguše štrajk železničara koji je paralisao Čikago. Pošto su naredne godine bili predsednički izbori, na kojima je Klivlend ponovo bio kandidat, on je morao da umiri razgnevljene američke radnike pa je proglasio nacionalni praznik – Lejbor dej. Džerald Fridman je profesor ekonomije, na Univerzitetu države Masačusets. On napominje da je takva Klivlendova odluka predstavljala veliki moralnu pobedu za radničko organizovanje.

“To nam pokazuje – ako vičete, dobićete nešto. Međutim, morate da nastavite da vičete. Što ste glasniji, to više dobijate.”

Međutim, američki radnici bili su izloženi nasilju i tokom 20. veka. Privatna policija jednog rudnika ubila je 1902. 14 rudara. Skoro 150 ljudi, većinom žena i dece, izgoreli su 1911. u požaru u jednoj radionici u Njujorku. Policija u Masačusetsu, tokom štrajka tekstilaca, tukla je žene i decu. Služba obezbeđenja jedne rudarske kompanije u Koloradu otvorila je vatru iz mitraljeza na pristalice sindikata itom prilikom je ubila 19 osoba, od čega 12-oro dece. Kako objašnjava Robert Lerman, profesor ekonomije na Američkom Univerzitetu, ovde u Vašingtonu, industrijski magnati su smatrali da im je dozvoljeno sve što požele. Federalne vlasti su, konačno, 1930. stale na stranu radnika.

“Sindikati su postali jako značajni, posebno tokom 1930-ih. Kongres I predsednik Ruzvelt su usvojili liberalne zakone kojima je sindikatima olakšano organizovanje.”

Profesor Lerman ukazuje da je američka vlada ohrabrivala ključne industrijske grane da pregovaraju sa sindikatima, pošto najvažniji sindikati nisu bili radikalni – pošto su odbili da se svrstaju uz međunarodni socijalistički pokret, koji je zagovarao klasnu borbu. On dodaje da su sindikati zato dobili ono što su I želeli – veće zarade, zdravstveno osiguranje, bolje radne uslove. Danas, međutim, pred radničkim sindikatima je vrlo nesigurna budućnost. Tokom proteklih četvrt veka došlo je do dramatičnog pada u broju članova. Tako da je danas, u sindikalnim redovima, samo 8% od svih radnika u privatnim preduzećima. Profesor Fridman smatra da su, početkom 20-og veka, odbacivanjem marksističkog radikalizma američki sindikati dozvolili da budu izmanipulisani I dodaje da I sama uspostava praznika rada predstavlja pobedu za industrijalce.

“Američki poslodavci i vlasti bili su jako efikasni protiv radnika. Pravite takve ustupke koji unose podele među radnicima I ljudima na ulici. Tako im date Lejbor dej kako bi ze to razlikovalo od Prvog maja. Na taj način se, odmah, oni koji obeležavaju Prvi maj sukobljavaju sa onima koji slave Lejbor dej. Ako ne slavite Lejbor dej onda ste ani-Amerikanac. A ako ga obeležavate onda negirate međunarodni aspekt rada.”

Profesor Fridman napominje da su radnici u Francuskoj I Nemačkoj, kao I u drugim državama gde su sindikati preduzimali radikalne akcije, sada u boljem položaju od američkih kolega – imaju, na primer, duže godišnje odmore I kraću radnu nedelju. Ipak, veliki broj analitičara veruje da su postepene promene i nenasilna taktika američkih sindikata spasle SAD od klasnog rata, da su pomogle stvaranje velike srednje klase i da su dovele do prosperiteta koji američki radnici slave na današnji dan.


XS
SM
MD
LG