“Neke članice Kontakt grupe bi mogle da dovedu u pitanje relevantnost i objektivnost pregovora o budućem statusu Kosova, nastojeći da samostalno formiraju svoje stavove prema tom pitanju,” kaže nezavisni spoljnopolitički analitičar Džon Zavales. U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Zavales najpre komentariše dosadašnji tok pregovora o budućem statusu Kosova.
Zavales: Ulazimo u fazu nadrealizma, jer nakon višemesečnih pregovora nije rešeno ni jedno bazično pitanje, iako neki već nagoveštavaju da ulazimo u konačnu etapu pregovora o budućem statusu Kosova, što bi mogla da bude indikacija da međunarodna zajednica odustaje od postizanja sporazuma putem pregovora, da joj ponestaju kreativne ideje i da bi mogla da nametne rešenje, tvrdeći da je nezavisnost neizbežna. Ukoliko se stvori utisak da će međunarodna zajednica da nametne rešenje, to će podstaći kosovske Albance da postanu agresivniji i izvrše pritisak na Srbe, Rome i druge da odu iz pokrajine. To treba sagledati u kontekstu nedavne izjave Koca Danaja - savetnika predsednika Albanije, Beriše - o prirodnim granicama Albanije, u kojoj on podrazumeva prisvajanje tuđih teritorija, koje bi trebalo da se realizuje do 2013. Mislim da je od samog početka pregovaračkog procesa bilo nerelano očekviati da će se tretman manjina značajno poboljšati, kao i da će se Srbija nekako privoleti da se odrekne dela svoje teritorije. Mislim da su to bile neosnovane pretpostavke, zasnovane na asimetričnom pristupu problemu: da će Srbija ustupiti teritoriju, a Albanci poštovati vladavinu zakona i prava manjina. Kako se bude približavao kraj godine, neke članice Kontakt grupe bi mogle da dovedu u pitanje relevantnost i objektivnost pregovora, odnosno, način na koji se oni vode i formiraju sopstveno mišljenje o nekoj vrsti super autonomije ili podeli teritorije, ili nečem trećem, što bi predstavljalo stvarni kompromis, pošto nezavisnost Kosova ne predstavlja kompromisno rešenje, već ciničnu pobedu politike da je sila uvek u pravu.
Glas Amerike: Da li bi eventualna nezavisnost Kosova mogla da se odrazi na neke druge regione u svetu?
Zavales: Ukoliko se nametne nezavisnost Kosova protiv volje Srbije, odnosno putem sile, to će se svakako odraziti drugde u svetu, posebno u Iraku. Naime, situacija u Iraku, u centralnom i južnom delu te zemlje, približava se otvorenom građanskom ratu, dok je severni, kurdski deo, relativno miran i stabilan. Ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, to će ojačati poziciju Kurda, koji se zalažu za nezavisnost. Ako se Irak raspadne, to bi moglo da destabilizuje Tursku i Iran. U međuvremenu, odgovarajući na kritiku izraelskog bombardovanja Libana i stradanja civila, izraelski premijer Olmert je ukazao na intervenciju NATO-a na Kosovu, 1999, kao presedan i primer pogibije brojnih civila, naglašavajući da je kritičan stav evropskih zemalja neopravdan i dvoličan, jer su prihvatile, a u nekim slučajevima i učestvovale u bombardovanju Jugoslavije, mada nisu bile napadnute, kao što je napadnut Izrael. Takođe mislim da je vojnom akcijom na Kosovu prag prihvatanja takvih intervencija do te mere spušten, da bi u mnogim zemljama mogle da budu preduzete slične, u suštini veoma opasne akcije. U tom smislu i intervencija na Kosvu dobija obrise presedana. Uprkos tome, još postoji mogućnost da se postigne pravično rešenje budućeg statusa Kosova. Rusija i Kina imaju drugačiji stav prema tom statusu od ostalih članica Kontakt grupe. U svetlu kontroverznog iranskog nuklearnog pitanja i daljeg razvoja situacije u Libanu, Sjedinjenim Državama i Britaniji će biti potrebna saradnja i podrška Kine i Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rusija i Kina bi, radi svojih interesa, o tome mogle da postignu pogodbu sa Vašingtonom i Londonom, u zamenu za fleksibilniju rezoluciju o budućem statusu Kosova.