Linkovi

Predsednik SAD kaže da je rat u Iraku deo šireg sukoba između snaga slobode i islamskog fanatizma


Predsednik Buš je započeo seriju novih govora u kojima će braniti i objašnjavati svoju politiku u Iraku. Kako izveštavaju novinari Glasa Amerike, Pola Vulfson i Skot Sterns, predsednik Buš je u današnjem obraćanju ratnim veteranima u Solt Lejk Sitiju, u Juti, takodje naglasio da Iran mora da se suoči sa posledicama zbog odbijanja da odustane od obogaćivanje uranijuma što je zatražio Savet bezbednost UN.

Predsednik Buš je rekao da je Irak deo šireg ratnog sukoba izmedju snaga slobode i islamskog fanatizma.

«Kada su teroristi ubijali u Svetskom trgovinskom centru ili kada bombaši samoubice ubijaju u Bagdadu, ili planiraju da raznesu avione iznad Atlantika, ili terorističke milicije ispaljuju rakete na izraelske gradove, oni svi slede isti cilj – da zaustave napredovanje slobode.»

Buš je rekao da je to odlučujuća ideološka borba 21. veka i obećao da će Amerika stajati čvrsto u borbi, kako je rekao, «protiv svetske mreže radikala».

«Snaga koja ujedinjuje taj pokret - spona koja premošćuje sektaške podele i lokalne razlike je kruto uverenje da slobodna društva predstavljaju pretnju njihovom iskrivljenom vidjenju islama.»

Predsednik Buš je govorio na godišnjoj konvenciji Američke legije - jedne od najstarijih i najvećih organizacija ratnih veterana. Mnogi od prisutnih učestvovali su u Drugom svetskom ratu, Korejskom i Vijetnamskom ratu. Predsednik je nastojao da poveže neprijatelje sa kojima su se oni suočavali sa današnjim neprijateljem.

«Oni su naslednici fašista, komunista i sledbenika drugih totalitarnih režima 20. veka. A, istorija je pokazala kakav je bio ishod.»

Obraćanje ratnim veteranima bilo je prvo u nizu govora koje će predsednik Buš održati uoči godišnjice terorističkih napada 11. septembra 2001. On je negirao da su ti govori politički motivisani ali je u današnjem izlaganju ipak kritikovao one koji se zalažu za povlačenje iz Iraka i upozorio na moguće posledice.

Predsednik Buš se takodje osvrnuo na krizu oko spornog iranskog nuklearnog programa. On je rekao da je medjunarodna zajednica ponudila Iranu razuman sporazum da odustane od obogaćivanja uranijuma u zamenu za ekonomske i diplomatske benficije, ali je Iran za sada odgovorio još većim prkosom i odlaganjem

«Vreme je da Iran napravi izbor. Mi smo napravili naš izbor. Mi ćemo nastaviti da radimo sa saveznicima na diplomatskom rešenju. Ali, Iran mora da se suoči sa posledicama svog prkošenja i. Mi ne možemo da dozvolimo Iranu da se domogne nuklearnog oružja.»

Medjunarodna agencija za atomsku energiju je u današnjem izveštaju konstatovala da je Teheran nastavio da obogaćuje uranijum uprkos današnjem krajnjem roku da prestane sa tom aktivnošću.

Agencija svojim izveštajem vraća to pitanje Savetu bezbednosti UN, gde će se administracija predsednika Buša založiti za uvodjenje sankcija Teheranu. Medjutim, Kina i Rusija, stalne članice tog tela sa pravom veta, imaju rezerve u pogledu sankcija.

U današnjem govoru, iranski predsednik, Mahmud Ahmadinedžad, ponovo je insistirao da neće biti nateran da odustane od prava svoje zemlje da razvija nuklearnu tehnologiju.

Iran, medjutim, tvrdi da je spreman na dalje pregovore sa Zapadom o ovom pitanju. Podsekretar u Stejt departmentu, Nikolas Berns, će se sledeće nedelje pridružiti kolegama iz drugih stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačke radi daljih konsultacija o rešenju spora sa Iranom.

XS
SM
MD
LG