Većina današnjih kompjuterskih programa je interaktivna, što znači da zahtevaju neprestano učešće korisnika. Pisanje teksta na kompjuteru zahteva ne samo kucanje po tastaturi već i klikovanje mišem na različita mesta po ekranu, radi odredjivanja veličine i oblika slova, boje teksta i pozadine, i mnoštva drugih karakteristika.
Te radnje nazivaju se zajedničkim imenom interakcija. Da li će se neki program prodavati dobro ili ne, u velikoj meri zavisi od toga da li su korisnici zadovoljni lakoćom te interakcije.
Često, polovina programa bavi se samo odnosom izmedju korisnika i mašine. Programeri sada pišu programe ”od spolja ka unutra,“ što znači da je polazna tačka korisnik, a ne ono što kompjuter treba da radi. Analitičari predvidjaju da bi u narednih nekoliko godina moglo da dodje do revolucije, koja bi najpre mogla da se javi u oblasti mobilnih telefona.
Najsavremeniji i najkomplikovaniji medju njima snažniji su i brži od kompjutera s kraja devedesetih godina. Imaju malecni ekran i mnoštvo sitnih dugmića, ali ni jedan telefon nema miša. Da biste preko telefona sa interneta skinuli neki podatak, morate da manipulišete dugmićima i da birate na ekranu razne opcije.
Ali, zamislite kako bi bilo kada bi vaš mobilni ”znao“ gde se u kom trenutku nalazite i odmah vam ponudio opcije relevantne za tu situaciju. U bliskoj budućnosti mobilni telefoni mogli bi da imaju tu pamet. Da uoče i zapamte vaše ponašanje, vaše sklonosti, kao i da registruju situaciju u kojoj se nalazite i odmah u prvi plan izbace relevantne aktivnosti - kao neki džepni lični sekretar.