Linkovi

Bomberger: Oko dvadeset hiljada ljudi u bivšoj Jugoslaviji vode se kao nestali


Humanitarne organizacije koje bi htele da skrenu pažnju na hiljade ljudi koji su nasilno nestali širom sveta, današnji datum su proglasile Međunarodnim danom nestalih. Novinarka Glasa Amerike Ivana Kuhar izveštava da je poznata sudbina svega otprilike polovine ljudi koji su nestali u razdoblju od 1991. do ’99, tokom ratova na Balkanu.

«Nestajanje» je globalno zlo, koje se događa u najmanje 30 zemalja širom sveta. Ujedinjene nacije u svojim dosijeima imaju više od 45 hiljada posebnih slučajeva «nestanka». Međutim, Svetska organizacija procenjuje da je stvarni broj nestalih nekoliko puta veći. Godine 1999, smatralo se da je više od 40 hiljada osoba nestalo u sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Međunarodna komisija za nestale osobe ima zadatak da identifikuje nestale ljude širom sveta. Uz pomoć DNK analize, komisija je identifikovala više od 10 hiljada ljudi koji su nestali na Balkanu. Predsednica komisije, Ketrin Bomberger, kaže da je posao koji je preostao i dalje zastrašujući.

«Danas nedostaje još oko 20 hiljada ljudi. U Bosni i Hercegovini ima najviše nestalih u celom regionu. Na kraju sukoba, bilo ih je oko 30 hiljada, a danas ih je približno 15 hiljada. Na Kosovu, danas ima oko dve i po hiljade nestalih od oko 4400. U Hrvatskoj ima otrpilike 2500 nestalih.»

Ketrin Bomberger kaže da su nacionalne vlade uglavnom vodile računa o sudbini ljudi svog nacionalnog porekla i imale tendenciju da odbacuju slučajeve koji se tiču drugih nacionalnosti. U regionu i dalje ne postoji centralizovani sistem podataka o nestalim osobama.

«Ljudi su nestajali nezavisno od geopolitičkih granica i mislim da bi za sve bila izuzetno korisna baza podataka relevantnih za sve konflikte koji su se tu dogodili.»

Hrvatska je jedina bivša jugoslovenska zemlja koja kaže da istražuje sudbinu ljudi koji su nestali u ratu - nezavisno od etničke pripadnosti. Ipak, Hrvatska vlada je tek ove godine izdala spisak nestalih u ratu, koji je obuhvatio i Srbe. Vesna Teršelić vodi nevladinu organizaciju «Dokumente» sa sedištem u Zagrebu.

«To je veliki korak, no treba učiniti više, jer još uvijek ne postoji objedinjena lista svih nestalih u ratu u Hrvataskoj.»

Bosanskohercegovačka federacija je prošle nedelje saopštila da će ovlašćenja za pitanja nestalih prebaciti na jednu komisiju na nivou države. Sličnu odluku je prošlog juna donela i Vlada Republike Srpske.

«To znači da će prvi put za ljudima da se traga nezavisno od etničkog, verskog ili nacionalnog porekla.»

Etnicitet je problem i pri identifikaciji nestalih osoba na Kosovu, gde pokušavaju da pomognu i Ujedinjene nacije. Ali Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, kaže da Vlada Srbije i vlasti kosovskih Albanaca, usporavaju proces.

«UNMIK nema odgovornost za nestanke Albanaca, jer tada nije ni bio tu. Za nestanke Albanaca je odgovorna Srbija (i podatke o nestalim osobama treba da iznese Srbija). A što se tiče nestalih Srba, tu Albanci prenose odgovornost na UNMIK, s obrazloženjem da je većina Srba nestala nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo.»

Ketrin Bomberger kaže da regionalne vlade oklevaju da saopšte istinu o sudbini nestalih osoba, jer je to «politički nezgodno». Ipak, ona ističe da ubrzavanje procesa identifikacije ima suštinski značaj za shvatanje sudbine nestalih kao humanitarnog pitanja.

XS
SM
MD
LG